Vlasnik mojih slika

Cela priča

Veliki pozdrav za sve verne cure koje me "opsedaju".

Uživajte u priči.

Andrea

Tri susreta

- Živeli! – viknuli smo svi uglas a onda smo ispili svako svoje piće. Leto je za nas zvanično počelo. Poslednje leto, ludosti i zabave pre nego što zvanično zakoračimo u svet odraslih i odgovornih ljudi.

Moje ime je Nikita Luis. Pre mesec dana sam diplomirala na Fakultetu za prirodne nauke, smer biohemija. Prošle godine dogovorila sam se sa grupom prijatelja i kolega da odemo na letovanje nakon diplomiranja. Tako je i bilo. Nas osmoro je diplomiralo prošlog meseca, napili smo se i odabrali divnu plažu Kopakabanu koja se nalazi u Rio de Žaneiru, da bude naš dom mesec dana. Svi počinjemo da radimo za dva ili tri meseca. Kako su diplomci našeg fakulteta veoma traženi, lako smo dobili mesta za stažiranje, ali pre toga, odmor. Uživaćemo u zasluženom odmoru, nakon toga provešćemo vreme sa porodicama i krećemo sa poslom. Bar što se tiče mene.

I evo nas ovde, za stolom na jednoj od najlepših plaža na svetu i uživamo. Osim mene, tu je moja najbolja prijateljica Megi, naše dve koleginice sa fakulteta, Elena i Fiona. Nas četiri smo stalno zajedno učile, a tu je i muški deo ekipe : Šon, Dimitri, Evan i Rajan. Oni su, razume se, birali plažu. Moje kolege i moji prijatelji. Bez knjiga i obaveza. Znala sam da će leto biti sjajno.

- Ovaj hotel je sjajan – kaže Elena.

- Ja se osećam kao da smo ponovo na fakultetu, cimerice – Megi se smeje.

- Želimo da provedemo ovde mesec dana. Ne možemo da priuštimo sebi hotel sa sedam zvezdica – Fiona dodaje značajno.

- Govori u svoje ime – kaže Megi i smeška mi se.

- Ha, ha. Koliko puta moram da ti kažem...

- Da, da, tvoji roditelji su imućni, ne ti – Megi me imitira sa osmehom.

- Upravo tako – istaknem značajno. Moji roditelji su sami zaradili svoj novac, ja tek treba da počnem da gradim svoju karijeru. Da, bogati su, i da, trošim njihov novac, ali ne, ne volim to da ističem.

Iznajmili smo četiri apartmana, po dvoje u svakom.

- I da se zna, kad privedem nekog lepotana, ti se seliš – preti mi Megi.

- Da, kao da se ne znamo – zakolutam očima.

- Ti me u dušu znaš – kaže mi veselo pa me ljubi u obraz.

- Volite se kasnije. Momci nas čekaju, hajde požurite! – Fiona nas požuruje.

* * *

Volim koktele. Sve bih da probam. Zato imam plan da svakog dana probam po dva različita, ovo je već treći dan kako smo ovde i ja čekam za šankom petu vrstu mog koktela sa mangom. Gužva je, muzika je glasna, Megi je tu negde, gleda zgodne momke a ja čekam naša pića.

- Izvolite – neko mi kaže i pruža mi piće. Taj neko je sa iste strane šanka kao i ja. Možda drugi konobar.

- Mohito – dodaje sa osmehom.

Brz pregled, nije odavde. Ima svetao ten, plavu kosu, plave oči, isklesano telo... pre bih rekla da je iz Australije.

- Ne hvala, već sam poručila – odbijem piće protiv svoje volje. Iskreno tip je prelep.

- Amerikanka – zaključuje.

- Tako je. A ti nisi iz Brazila – kažem veselo.

- Šta me je odalo? – pita me bez ikakvog naglaska.