Vlasnik mojih slika

Leto je trebalo da bude obično - malo zezanja, malo uživanja, malo flerta, muzike, mora, sunca i dobrog društva. Sve je bilo sjajno. Odmor je počeo očekivano. Društvo je bilo zabavno, a onda sam upoznala njega. Stranac koji mi je pružio mohito dok sam čekala red za šankom na Kopakabaninoj plaži u Rio de Žaneiru. Odbila sam piće, nasmešila se i uzela svoj koktel.
Kako su dani prolazili, moje obično leto je bilo sve samo ne obično. I to samo zbog njega. Saznala sam njegovo ime, upoznala njegove osobine, zavolela njegove mane i zaljubila se u njega. Osim prirodnih lepota pokazao mi je i kako muškarac treba da voli ženu. Ono što tada nisam znala jeste to da će mi to leto i taj muškarac obeležiti život.
. . . .
Nakon deset godina Nikita je zrela žena koja ima ozbiljan posao. Odgovorna je osoba i uzoran građanin. Kada se nad njenim uređenim životom nadvije senka iz prošlosti i donese sa sobom neočekivanu osobu, Nikita ne može, a da se ne zapita, koliko se zapravo promenila.
„Vlasnik mojih slika želi da bude vlasnik i mog srca".