(1) "INTRØ"
Vedar je dan,
Toliko u meni vedro nije.
I dalje lutam sam,
Dok oko mene su zmije.
U ovoj džungli ljudi
Svako prerano sudi.
I ti si krindž ako pružiš,
Zato bolje ružu spusti.
Ljubav mi postaje muka
I dalje osećam je kroz sva čula.
Onaj anđeo u meni plače,
Dok đavo urla.
Više ni ne znam, gde je svetlo a gde tama?
Više ne znam, da li je ljubav predmet srama?
Više ne znam, smem li da priđem kad si sama?
Jer samo želim da budem lek tvojih rana!
