(7) - "FENIKS"
Kosa k'o vatra, feniks,
Od toga ja moram da bežim.
Svaki je pogled sve teži,
I ako brinem se kako si? Gde si?
Ne voli onaj dole što brinem,
Zato i tu sam, to neću da krijem,
Stalno je isto, ništa novo tu nije,
Prošlost me bocka poput igle.
Trudim se da nastavim svoj put,
Ponekad u noći i dalje vidim ja nju.
Mesečina sija, ja utehu tražim,
Tražim utopiju
mojih emocija snažnih.
Hiljadu puta iz pepela ustao,
I hiljadu puta u istu vatru upao.
Uvek se dignem, i radim to isto,
Jer u prostoru moga srca je čisto.
Ti si vatra, feniks,
Ja izgleda voda, štetim,
Ali brinem o tebi,
Tragove tvog pepela sledim.
U magli ti gubi se trag,
Slomljen al' ostajem jak.
Bar je tu svetlosti zrak,
U ponor ne padam nikada ja.
