(12) - "ODA//OUTRO"
Kao i uvek, posle mraka dođe duga.
Biću uvek tu, kada god si tužna.
I ako ne mogu zagrljaj da ti pružim,
Učiniću da nestanu svi trenutci ružni.
Kosa joj je čarna, kao da je ugalj,
Čisto odelo, ali čista je i duša,
Bolje se ne zameri, šta sledi zna se,
Ali ako dobar si, uvek će da te spase.
Preživela pakao, tu sam da slušam,
Ono što je prošla,
za to joj treba kruna.
I dalje stoji ovde,
hrabro i sa osmehom,
Štiti sebi drage,
u ovom svetu prokletom.
Osmeh je slađi od svakoga meda,
I oči su tople,
nekad hladne poput leda,
Sama o sebi znaš da mora da se brine,
Ali sada sve je lepše,
kada zajedno žive.
