"Naši pogledi"

1.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 1.𝓭𝓮𝓸

Xx:"Rora, srećo, šta radiš tu?"

Kada je začujem, brzo obrišem suze i okrenem se ka njoj.

Ja:"Ništa, tetka. Izašla sam malo na svež vazduh."

Tetka:"Nemoj dugo, hladno je."

Samo klimnem glavom na njene reči, a ona izadje iz sobe. Nakon nekih desetak minuta začujem svoj telefon. Udjem natrag u sobu i zatvorim vrata terase, te dohvatim telefon.

Zvala me je Helen. Dodirnem zelenu slušalicu i onda začujem njen glas.

Helen:"Hejj, nisi zaboravila, je l' da?"

Ja:"Kako bih mogla da zaboravim? Podsećaš me na svakih pola sata."

Nasmejem se, a onda opet začujem njen glas sa druge strane slušalice.

Helen:"E drago mi je onda. Hajde baajj."

Kaže i prekine vezu, a ja samo lagano odmahnem glavom.

Nasmejem se opet kada shvatim kakvu zapravo drugaricu imam. Već nekoliko dana sam neraspoložna i ona me je nagovorila da sutra uveče odemo na žurku kod nekog njenog prijatelja. Sva je vesela i tu svoju radost i pozitivnu energiju prenosi na druge. Nikada ne možeš biti neraspoložen kada je ona u blizini. Ona je uvek bila tu da mi stavi osmeh na lice i stvarno sam joj zahvalna na svemu što je uradila za mene od samog početka. Bila je uz mene u svakom trenutku kada bi mi neko bio potreban.

Bacim telefon nazad na krevet, a onda odem do tetkine sobe kako bi joj poželela laku noć i vratim se u svoju kako bih se spremila za spavanje i legla.

•••

Tetka:"Aurora."

Kroz san sam začula tetkin glas koji me doziva i tada otvorila oči.

Tetka:"Helen je došla."

Ja:"U redu. Neka dođe ovde."

Ona samo klimne glavom i ode van sobe, a nakon nekoliko sekundi u istu udje Helen.

Helen:"Nisi zaboravila?"

Ja:"Nisam Helen. Nisam."

Glavom se opet bacim na jastuk i pokrijem se ćebetom, ali me Helen otkrije i podigne u sedeći položaj.

Ja:"Ti mene stvarno mrziš."

Helen:"Aha. Hajde sad diži tu svoju zadnjicu, tvoja tetka je spremila doručak."

Kaže i izađe iz sobe, verovatno u kuhinju, a ja teško izdahnem pa ustanem iz kreveta i presvučem se, te sidjem dole u kuhinju kod njih.

Tetka:"Rora, dodji da jedeš."

Pozvala me da sednem za sto, ali sam odmahnula glavom.

Ja:"Hvala, ali nisam gladna."

Čim sam to rekla otišla sam do dnevne sobe i upalila televizor, te gledala neku emisiju dok mi pažnju nije privukao zvuk telefona koji se nalazio pored mene. Međutim to nije moj telefon, već Helenin.

To je bila poruka od meni nepoznatog momka i pisalo je:

"Jedva čekam da te vidim večeras."

Nasmejem se, a onda uzmem telefon i odnesem joj ga.

Stavim ga ispred nje i nasmejem se.

Ja:"Ko jedva čeka da te vidi?"

Upitam je, a ona se nasmeje.

Helen:"Pričam ti posle."

Klimnem glavom i onda joj ostavim telefon, a ja se vratim u dnevnu sobu.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮