"Naši pogledi"

2.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 2.𝓭𝓮𝓸

Već je došlo vreme da se spremimo i naravno htela sam da obučem farmerice i majicu, ali Helen mi nije dozvolila.

Helen:"Ideš na žurku i želiš da obučeš kombinaciju koju nosiš svakodnevno?"

Ja:"Da i šta je u tome loše?"

Upitam je zbunjeno, a ona otvori moj ormar i izvadi plavu kratku haljinu sa bratelama, zbog čega skupim obrve.

Ja:"Daj, Helen. Neću to da nosim."

Ona se nasmeje i podigne obrvu.

Helen:"Ako je ne obučeš sama ima silom da te uvučem u nju."

Prevrnem očima i samo joj otmem haljinu iz ruke i odem do kupatila.

Helen:"Volim te."

Čula sam je kako viče kada sam ušla u kupatilo. Nisam mogla da se ne nasmejem.

Skinem sa sebe garderobu koju sam nosila, a onda obučem haljinu. Iskreno nije bila onoliko kratka Koliko sam mislila da će biti.

Izadjem iz kupatila i Helen me zadivljeno pogleda.

Helen:"Kao lutka. A našla sam i ovo."

Pokaže na štikle kraj ormana, a onda je ona počela sa spremanjem.

Obukla je crnu usku i kratku haljinu sa malim rascepom na nozi i debljim bratelama.

Helen:"Moram da pozajmim jedne tvoje štikle, svoje sam zaboravila kos kuće."

Ja:"Naravno."

Kažem i klimnem glavom, a ona se nasmeši i počne da traži cipele.

[•••]

I naravno kada smo napokon krenule ja sam vozila, jer sam znala da će Helen verovatno da popije.

Čim smo ušle u kuću gde je bila žurka, ona je tražila nekog pogledom. Nasmejem se kada se setim poruke.

Ja:"Idi nađi tog momka koji Jedva čeka da te vidi."

Ona se nasmeje na moje reči i otisne poljubac na mom obrzu i ode kroz gužvu. Pomerim pogled u stranu i...ne nije moguće. Tada zatvorim oči, a onda ih opet otvorim i nije ga bilo.

Ja:"Haluciniraš Aurora."

S obzirom da ne poznajem nikoga ovde sedela sam neko vreme unutra dok nisam izašla napolje. Zagledala sam se u nebo, ali sam osetila prisustvo još jedne osobe.

Ja:"Ne moraš da stojiš tu. Ne ujedam."

I tad se u trenutku kraj mene nadje decko plavih očiju i smedje kose. Bio je malo viši od mene i sigurno tu negde moje godište.

Držao je dve čaše u rukama, te mi pruži jednu.

Ja:"Ne pijem, ali hvala."

Kažem i progutam knedlu u grlu, te pomerim pogled.

Xx:"Ja sam Cameron. A ti si? Poznajem većinu ljudi iz kuće, ali tebe ne."

Ja:"Došla sam sa Drugaricom."

Kažem kratko, a onda se opet začuje njegov glas.

Cameron:"Kako ti se čini žurka?"

Slegnem ramenima.

Ja:"Iskreno bila sam i na boljim, ali nisam zadivljena. Vlasnici ovakvih kuća su uglavnom uobraženi i misle da mogu da imaju sve što požele. Arogantni su i novac im je na prvom mestu."

Pogledam u njega, a on je Imao osmeh na licu.

Ja:"Šta je smešno?"

Upitam ga i tada se pojavila i Helen sa nekim momkom.

Helen:"Ou pa vi ste se već upoznali. I Camerone, žurka je odlična."

Kaže i vrati se unutra, nakon što mi mahne. I da popila je, a ja sam zbunjena.

Ja:"Ovo je tvoja žurka?"

Upotam ga i skupim usne, jer sam pre tri minuta rekla svašta o njemu, a on klimne glavom.

Cameron:"Baš tako, ali si i sama rekla da su vlasnici ovakvih kuća 'uglavnom' uobraženi."

Ovo 'uglavnom' je naglasio, a onda mi namignuo i vratio se u unutra, a ja se blago nasmejem, te vratim pogled na nebo.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮