"Naši pogledi"

3.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 3.𝓭𝓮𝓸

Nakon nekih pola sata sam ušla unutra i upoznala se sa još nekim momcima i devojkama i lepo se zabavila. Ponekad uhvatim Cameronov pogled na sebi, ali zanemarim to.

Stanem kada ugledam Helen kojoj je onaj dečko od malo pre uzimao čašu. Pridjem im i on me samo pogleda.

Xx:"Ne mogu da joj dokažem da je već dovoljno popila."

Ja:"Hvala, ja ću preuzeti odavde."

On samo klimne glavom i onda polako krenem s njom, ali nisam imala pojma Koliko je zapravo teška. Odjednom više nisam osetila njenu težinu tela na sebi. Pogledam malo bolje  i nalazila se u Cameronovom naručju. Pomogao mi je da je odvedem do auta.

Ja:"Hvala."

Okrenem se kako bih otišla do vozačevog mesta, ali me Cameron uhvati za nadlakticu, međutim odmah se istrgnem iz njegove ruke kada srce počne ubrzano da mi kuca.

Ja:"Ne dodiruj me!"

On se zbuni.

Cameron:"Izvini ako..."

Ja:"Ne, Izvini ti. Moram da idem."

Brzo zaobiđem auto i udjem u isti, te ga upalim i krenem.

Odvedem je kod sebe, jer sam bila bliže nego ona. Smestim je jedva u krevet i polako presvučem, te je pokrijem i izadjem iz sobe i ja kada se presvučem i skinem šminku.

Nije mi se spavalo pa sam sela na kauč u dnevnoj sobi. Uzmem sliku koja se nalazila u knjizi sa stola.

Ja:"Da li si stvarno bio na žurci ili samo toliko želim da te vidim, da haluciniram?"

Jedna od suza mi kapne na sliku. Tu smo bili mama, brat, otac i ja. Jedino što mi je taj monstrum od oca uništio svaku priliku za lepu i normalnu budućnost. Iscepam deo gde je bio on i bacim ga na pod. Stavim ostatak slike kraj mene, a onda me i san polako savladao.

•••

Otvorim oči kada osetim lagano drmusanje. To je bila tetka.

Tetka:"Kako je bilo sinoć?"

Upita me, kada se premestim u sedećem položaju i nasmejem.

Ja:"Onako. Upoznala sam Camerona, ali se takođe i razdrala na njega kada me uhvatio za ruku."

Pogledam u nju i ona pomeri moj pramen kose iza uveta.

Ja:"Zašto mora da bude ovako? Zar ne mogu da imam normalan život? Koliko god se ja trudila i provela se lepo, prošlost se pojavi i sve sjebe. I ne znam da li haluciniram ili šta, ali mislim da sam videla Olivera na žurci."

Tetka:"Dušo moja. Naći ćeš rešenje za sve, a što se tvog brata tiče, ne razmišljaj glavom, jer ti je ipak brat i sigurno ima objašnjenje."

Klimnem glavom, te se popnem do sobe i tada se Helen polako budila.

Ja:"Ajde, pijanice moja."

Helen:"Glava me ubija. Ne sećam se skoro cele večeri. Znam samo da smo otišle na žurku i zadnje čega se sećam jeste to da ste ti i Cameron pričali."

Nasmejem se i dodam joj lek.

Ja:"Draga moja Helen ne bi se to desilo da si pila manje."

Sednem na krevet do nje i zagledam se u jednu tačku.

Ja:"Mislim da sam videla Olivera na žurci."

Kažem odjednom, a ona se zagrcne vodom.

Ja:"Polako ženo."

Helen:"Nećeš valjda pričati s njim? Kada je on pobegao ostavio je tebe i tvoju majku. Majka ti je umrla, a ti si jedva pobegla. Nije se vratio po tebe, a rekao je da hoće. Nisi ga videla trinaest godina."

Ja:"Ali opet mi je brat... možda ima objašnjenje."

Spustim pogled, a onda me Helen obgrli rukama i poljubi u kosu.

Helen:"Šta god odlučiš tu sam."

Kaže i stegne me još jače.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮