"Naši pogledi"

5.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 5.𝓭𝓮𝓸

Razmenila sam brojeve sa Oliverom i onda krenula nazad ka kući, ali sam videla i nekoliko propuštenih poziva od Helen. Baš kada dam htela da je pozovem pozvao me je nepoznati broj. Pritisnem zelenu slušalicu i prislonim telefon uvetu.

Ja:"Halo?"

Kažem nesigurno, a onda samo prevrnem očima sa osmehom na licu kada začujem poznati glas.

Cameron:"Hej,lepotice."

Ja:"Od kud ti moj broj Camerone?"

Cameron:"Helen se zabrinula jer se nisi javila, pa je htela da i ja pokušam da te dobijem, ali vidim da se meni odmah javljaš."

Nasmejem se.

Ja:"A ja vidim da ti malo laskaš sebi. Ajde čujemo se, Moram da zovem Helen."

Cameron:"Naravno da ćemo se čuti. Malo pre si tek tako otišla."

Kaže i prekine vezu, a ja onda pozovem Helen dok sam već ulazila u kuću.

Telefon nije ni stigao da odzvoni ona se javila.

Helen:"Devojko da li si ti normalna? Zovem te pedeset puta. Nemoj više tako da me plašiš,molim te Aurora."

Bila je stvarno zabrinuta.

Ja:"Okej, Helen, dobro sam. Nemaš za šta da brineš. Stvarno."

Čujem njen izdah sa druge strane slušalice.

Helen:"Dobro, ali od sada se javljaj. Okej?"

Ja:"U redu, hoću."

Tada smo prekinule poziv i stavila telefon na punjač, te sela na krevet i nasmejala se. Jako sam srećna. Napokon sam opet sa Oliverom. Jako mi je nedostajao. Videla sam ga zadnji put sa deset godina.

Nakon pola sata izadjem iz sobe i odem do tetkine kako bih joj ispričala ovo sa Oliverom.

Pokucam na vrata i tada ona usmeri pogled ka meni i nasmeje mi se.

Ja:"Bila sam kod Olivera."

Rekla sam bez odugovlačenja i ušla u sobu, te sela do nje.

Tetka:"I? Šta je rekao?"

Ja:"Rekao je da je dolazio po mene, ali kada se sreo sa ocem, otac mu je rekao da sam mrtva. Sve ove godine je mislio da nisam živa."

Tada je pogledam u oči i ona .e uhvati za ruku.

Tetka:"Veruješ li mu?"

Ja:"Mislim da da. Ipak mi je jedna žena rekla da ne slušam glavu, jer mi je ipak brat u pitanju."

Nasmeje se i zagrli me.

Tetka:"Drago mi je što ste opet jedan kraj drugog. Niste zaslužili ništa od ovoga."

Kada se odvojimo ona me pogleda kao da želi nešto da kaže i bilo je tako.

Tetka:"Inače, Helen mi je dala jednu ideju. Mislila je da napravite žurku ovde. Naravno pitala me, a ja..."

Ja:"Rekla si da."

Pogledam je smrknuto.

Tetka:"Mislila sam da bi htela da se malo zabaviš."

Ja:"Iskreno sada sam zaista srećna možda bih i mogla."

Tada sam smrknuti pogled zamenila osmehom.

Tetka:"Onda ja sutra uveče neću biti ovde. Mada možda upoznam i tog Camerona kog si upoznala."

Ja:"Ne verujem. Ne ide on na svakakve žurke."

Tetka:"Možda te iznenadi."

Krenem ka izlazu iz prostorije.

Ja:"Sumnjam."

Kažem i tada izadjem iz sobe, te krenem u svoju da bih pozvala Helen.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮