"Naši pogledi"

6.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 6.𝓭𝓮𝓸

Kada pozovem Helen ona se odmah javila.

Helen:"Da, da, znam ljuta si što sam pitala tvoju tetku da napravimo žurku u vašoj kući."

Ja:"Zapravo je u redu. Sada sam stvarno okej i htela sam da ti kažem pozovi neke od svojih prijatelja, ali nemoj mnogo, važi?"

U pozadini sam kod nje čula još jedan glas, a onda se nasmejala.

Ja:"I pozovi takodje i svog gosta koji se čuje u pozadini, a mi se čujemo kasnije."

Prekinem vezu, a onda javim tetki da ću otići do prodavnice po neke namirnice.

Izadjem iz kuće i udjem u auto. Upalim isti i odvezem se do marketa.

[•••]

Ja:"Nadam se da ništa nisam zaboravila."

Kažem za sebe kada sam nakon pola sata izašla iz prodavnice noseći dve pune kese u rukama.

Cameron:"Treba pomoć?"

Upita i ja se nasmejem kada ga ugledam.

Ja:"Pa kad već pitaš."

Nakon mojih reči mi pridje i krene da uzme kesu, međutim čim sam osetila njegov dodir, trnci su prošli mojim telom i ispustila sam kesu.

Stavim pramen kose iza uveta i spustim dole kako bih pokupila namirnice.

Cameron:"Da li si dobro?"

Upita me,dok sam skupljala sve natrag u kesu.

Ja:"Jesam, Izvini."

Kada sam pokupila i zadnju stvar, podigla sam kesu i samo prošla kraj njega, te otišla do auta i vratila se kući.

•sutradan•

Helen:"Je l' si gotova?"

Upita i tada izadjem iz kupatila u kratkoj crvenoj haljini, čiji su rukavi padali niz moje rame.

Helen:"Poput princeze."

Ja:"Daj, Helen, ovo je samo žurka, nije svadba. Ova haljina je previše i prekratka je za mene."

Gledala je u mene i onda samo klimnula glavom.

Vratila sam se do kupatila i presvukla se u pocepane farmerice sa kratkom krem majicom sa golim leđima i štikle u istoj boji kao i majica.

Kada sam izašla iz kupatila, Helen nije bila u sobi.

[•••]

Polako su ljudi počeli da dolaze i većinu nisam ni poznavala, ali kada sam napokon ugledala Helen sa Cameronom, Oliverom i onim dečkom, prišla sam im.

Helen mi je ponudila piće što me je čudilo.

Ja:"Znaš da ne mogu."

Helen:"Malo, zbog mene."

Oliver:"Rekla je da ne želi."

Pogledam u njega, ali se tada opet začuje Helen.

Helen:"Želim samo da ti pomognem da se opustis."

Ja:"Dosta Helen! Možda ne želim da se opustim! Znam da želiš da mi pomogneš, ali to niko ne može. Ti najbolje znaš kroz šta sam sve prošla. Ne pokušavaj više da mi pomažeš."

Kažem malo glasnije i onda izletim iz kuće.

Sednem na ljuljašku ispred kuće i obrisem suze sa lica kada začujem vrata.

Cameron:"Slobodno?"

Klimnem glavom i onda mu napravim malo mesta. Vladala je tišina medju nama.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮