"Naši pogledi"

10.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 10.𝓭𝓮𝓸

•mesec dana kasnije•

Aurora Collins

Prošlo je već mesec dana i pokušavala sam sve ovo vreme da izbegavam Camerona. Ako mu se zaista sviđam, Moram to promeniti. Moram ga odgurnuti od sebe, ali takodje ne želim ni da ga povredim, što sigurno radim...

Iz misli me trgne truba automobila. Uplašila sam se, jer je već bilo prilično kasno, a ja sam bila napolju.

Xx:"Hoćeš da te povezem?"

Upita me, meni nepoznati glas. Krenem malo brze bez odgovora, ali mi on odjednom prepreči put autom.

'Ne, ovo se ne događa.'

Pomislim zbog čega se udaljim od auta, dok je on izlazio iz istog sa odvratnim smeškom.

Odjednom sam osetila hladan zid iza sebe, zatvorim oči i kucanje srca mi se ubrza. Odmah zatim sam osetila i njegov dah na svom vratu.

Ja:"Nemoj molim te."

Kažem na ivici suza.

Xx:"Ovakva prilika se ne sme propustiti."

Stavi svoju ruku na moj obraz i pribije me uz sebe, te rukom počne da šara po mom telu.

Ja:"Molim te!"

Kažem, već uplakana, dok pokušavam da se izvučem, ali prejak je.

Tada se začuo još jedan auto.

Xx2:"Miči ruke sa nje, odmah."

To je bio Cameron. Ovaj momak se odmah našao na podu, a ja se spustila niz zid. Suze su mi padale niz obraze, dok sam ja bila u šoku.

Cameron:"Hej, Aurora, da li si dobro?"

Upita me kada čučne kraj mene, ali nisam mogla da mu odgovorim.

Cameron:"Aurora?"

Opet ništa, prosto reci nisu izlazile iz mene. Čula sam ga i gledala u jednu tačku, dok su mi se slike menjale u glavi.

Cameron:"Prokletstvo, Rora!"

Uzeo me je u naručje i poveo do svog auta, dok sam ja bila kao komirana.

Cameron Gonzales

Stavim je u krevet, te uzmem telefon i pozovem Olivera, koji je odmah krenuo.

Sednem do nje, dok je ona gledala u jednu tačku. U tom trenutku joj je suza pala niz lice. Stavim ruku na njen obraz i obrišem joj suzu.

Ja:"Rora, pričaj sa mnom. Brineš me."

Nije progovorila ni reč.

Ustao sam čim sam začuo vrata sobe.

Oliver:"Aurora!"

Odmah je seo do nje, a onda pogledao u mene.

Ja:"Takva je od kada sam je doveo."

Oliver:"Aurora, molim te kaži nešto."

Tada je odjednog počela da plače.

Aurora:"Hteli su da me povrede. Hteli su da me povrede. Kao sto me je i otac povredjivao. Olivere, Hteli su da me povrede."

Samo ga je zagrlila, a ja sam pogled prebacio u stranu i pustio suzu.

Oliver:"Ja sam kriv! Rekao sam da ću da uradim sve da te zaštitim, a ja... Trebao sam da budem uz tebe."

Nisam mogao više. Izašao sam iz sobe i seo u dnevnoj sobi. Ne mogu da je gledam ovakvu.

Hvala Bogu da sam bio tamo. Ne želim ni da pomislim šta bi se desilo da nisam.

Nakon nekih desetak minuta Oliver je izašao iz sobe.

Oliver:"Spava."

Sedne do mene i pogleda me.

Oliver:"Hvala ti. Spasio si je. Taj ološ. Kada bih samo znao ko je..."

Tada je ustao i počeo da besni.

Ja:"Pokušaj da se smiriš."

Oliver:"Camerone, ne razumeš. Prošla je kroz mnogo toga, ranije i ne znam kako će ovo da utiče na nju."

Ja:"Mi ćemo joj pomoći da prebrodi sve ovo."

Nervozno je prošao rukom kroz kosu i vratio se nazad na kauč.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮