"Naši pogledi"

15.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 15.𝓭𝓮𝓸

Cameron:"Shvatam zašto voliš ovo mesto. Mirno je i prelepo. Osecas se sigurno ovde."

To je zaista bilo tako.

Ja:"Da, osecam se sigurno i osecam se kao da je i mama ovde."

Izdahnem, a onda se setim nečega.

Ja:"Vidiš onaj kamen tamo?"

Upitam ga i rukom pokazem na veci kamen koji je bio blizu nas, a on klimne glavom.

Ja:"Jednog dana sam se igrala i saplela se, te udarila nogom u njega i pala. Mama je odmah dotrčala i pomogla mi da ustanem. Uvek je bila tu da me podigne kada padnem i da me zaštiti."

Cameron:"Sada cu ja biti taj koji će te zastititi i pružiti ruku kada padneš."

Takve reči nisam nikada čula od nikoga.

Ja:"Camerone ja..."

Cameron:"Samo ne govori ništa, Rora. Uživajmo još malo, dok nije pao mrak, jer ce pasti uskoro."

Rekao je sve to nervozan, ali nisam htela da upropastim dan.

Pogledam u nebo i ugledam da je sunce polako zalazilo. Bilo je prelepo. Zalazak je obojio nebo, tako da je izgledalo kao da gori. Boje su preklapale jedna drugu i bilo je predivno.

Čim sam ugledala tu lepotu, bilo mi je drago što je gledam zajedno sa Cameronom, dok smo oboje ćutali.

Da li je moguće da počinje da mi se sviđa? Ne, to ne dolazi u obzir. Ako se to desi samo cu povrediti samu sebe, a to ne želim.

Kada se na nebu već video i mesec, odlučili smo da krenemo kući. Do kuće niko nije progovorio. Vladala je neprijatna tišina medju nama i svi smo želeli da što pre stignemo kući kako bi se ta tišina prekinula.

Primetila sam da su i Oliver i Helen bili nervozni da nisu ni oni čak pričali.

Čim smo stigli do moje kuće, svako je otišao na svoju stranu.

Udjem u kuću i tetka me pogledala kao da me je poplava upravo izbacila, a onda do mojih nogu doseta Bady. Uzmem ga u ruke i nasmejem se.

Tetka:"Kako je bilo?"

Upita me, a ja slegnem ramenima.

Ja:"Bilo je prelepo sve do kraja. Na kraju je bilo sve čudno. Koliko između Camerona i mene, toliko između Olivera i Helen. A sada sam jako umorna. Pričam sve sutra."

Ona sa osmehom na licu, klimne glavom i onda sa psom u rukama odem do sobe, gde se spremim za krevet. Bady se sklupčao kod mojih nogu i bio je presladak.

Pokušam da zaspim, ali bezuspešno. Sve vreme sam mislila o meni i Cameronu. To ne bi išlo. Samo bih mu upropastila život time. Čak koliko god ja pokušavala da ga izbegavam ili da ga izbaciim iz glave, ne mogu. Bojim se da je sve ovo otišlo na nešto više od prijateljstva i kasno je da se to spreči.

Sklopim oči i opet ih otvorim.

Duboko uzdahnem i onda stavim jastuk na lice i vrisnem u isti, kako ne bih probudila tetku.

Ja:"Uf, Aurora, uf!"

Kažem sama sebi i bacim jastuk na drugu stranu sobe.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮