"Naši pogledi"

16.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 16.𝓭𝓮𝓸

Zraci koji su dopirali u sobu, su igrali po mom licu i naterali me da konačno otvorim oči.

Uspravim se u sedeći položaj i vidim da Bady nije tu. Ustanem sa kreveta i odem do kupatila. Istuširam se i obučem trenerice i neku kratku majicu.

Pogledam na telefon. Čudno što me Helen nije zvala. Slegnem ramenima i izadjem iz sobe.

Odem do kuhinje, jer sam Mislila da je tetka tamo, ali nije je bilo. Nije je bilo ni u jednoj sobi. Kao ni Bady-a.

Sigurno je otišla da ga prošeta.

Uzmem šolju kako bis spremila kafu, ali tada začujem zvono na vratima.

Odem do njih i krv mi se sledi kada ih otvorim. Htela sam da ih zatvorim, ali njegova noga me je zaustavila. Rukom je gurnuo vrata i otvorio ih, a ja sam pocela da trcim ka sobi.

Brzo uletim u svoju sobu i kada sam htela da zaključam vrata, kljuc nije bio u bravi.

Ja:"Prokletstvo!"

Kazem iznervirano i tada je ušao u sobu.

Ja:"Nemoj me povrediti, molim te."

Xx:"Dobro si uživala, ali dosta je."

Uhvati me za ruku i povuče me, ali ja istrgnem ruku iz njegove i on me pogleda namršteno.

Ja:"Tata, molim te!"

Tada mi je prišao i udario mi šamar, od kog su suze pocele odmah da mi se slivaju.

Tata:"Znas sta se desava kada me ne slušaš?"

Ja:"Nemoj, preklinjem te."

Bol koju sam osećala od udarca je nestala kada je počeo da mi se približava, jer je sada tu bol zamenio strah.

Kada više nisam imala gde, približio se toliko da sam osetila njegov dah na svom vratu.

Ja:"NE!!"

Vrisnula sam i odmah ustala sa kreveta. Bady je odmah pobegao sa kreveta, a Tetka je uletela u sobu.

Sve ovo je bio košmar.

Tetka je odmah dotrčala do mene.

Tetka:"Da li si...Aurora ti goriš!"

Kaze u pola rečenice, a onda me vrati na krevet da legnem, a onda se čuje zvono na vratima.

Tetka:"Dolazim odmah."

Ona ode, a meni suza padne sa lica na jastuk kraj mene.

Tolike godine su prošle, a ja ne mogu da se oporavim od svega. Prošlost se prosto zakačila za mene i ne dozvoljava da budem srećna.

Uspravim se i otvorim fioku kraj kreveta i izvadim mali džepni nožić iz nje. Zagledam se u njega. Iako je bio mali, mogla sam videri svoje uplakano lice na njemu Bol koju sam trenutno osećala me navodi na ono najgore... Prislonim ga na ruku i tada...

Cameron:"Aurora, ne!"

Skočio je kod mene i uzeo mi nožić iz ruke i bacio ga što dalje.

Ja:"Ne, Camerone.!"

Htela sam da ustanem, ali me on obgrlio rukama i nije mi dozvolio.

Ja:"Pusti me, Camerone!"

Viknem kroz plač, dok me je on Jedva držao.

Cameron:"Aurora, smiri se, molim te."

Držao me je jako čvrsto, koliko god se ja otimala.

Ja:"Pusti me, molim te!!"

Cameron:"Neću dok se ne smiriš!"

Ja:"Molim te, ne mogu vise ovako."

Već sam prestala da se otimam, jer nisam mogla da se izvučem, ali on me nije puštao.

Cameron:"Možeš, Aurora, nisi sama."

Ja:"Ne želim da živim ovako. Nemam snage vise. Umorna sam od svega."

Govorila sam kroz jecaj i plač dok sam bila navaljena na njegovim grudima, a on me i dalje držao U zagrljaju.

Cameron:"Ja sam tu. Ako je potrebno daću ti svu svoju snagu i energiju. Učiniću bilo šta. Samo ne radi to."

U njegovom glasu se čula zabrinutost, cak mi se činilo i da plače.

Dok me držao u zagrljaju polako sam se smirila, a onda opet i zaspala.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮