"Naši pogledi"

20.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 20.𝓭𝓮𝓸

Cameron Gonzales

Aurora je izašla, a ja sam pogledao u svoju takozvanu majku.

Mama:"To ti je devojka?"

Upita me, a ja se nasmejem nervozno.

Ja:"Tebe to ne treba da zanima. Šta ćeš ti ovde?"

Upitam sada ja nju.

Mama:"Ovo je porodicna kuca."

Spustim pogled pa ga vratim na nju.

Ja:"Ti odavno nisi deo ove porodice!"

Kazem glasnije, a ona se namršti.

Mama:"Ja sam ta koja te rodila, kao i Jenny."

Ja:"Nju nećeš mešati u ovo."

Mama:"Zašto i ona mi je ćerka."

U meni je kipteo bes. Bolje je sto je Rora izašla. Ne zelim da me vidi ovakvog.

Ja:"A gde si bila kada je ona imala dve godine? Negde u svetu sa nekim drugim. Prevarila si oca i ostavila nas. Ona te se hvala Bogu i ne seća. Tada bi imala samo loša sećanja na tebe. To joj ne bi donelo ništa dobro. Tako da, ako saznam da si se približila mojoj sestri unisticu te. Da li je to jasno?"

Mama:"Ne možeš tako pričati sa mnom. Majka sam ti."

Ja:"Moja majka je odavno mrtva za mene. Razumeš? I za mene i za tatu i za Jenny. Ti si za nas mrtva. Želim da se do veceras spakujes i odeš. Ne želim da te vidim."

Kazem i izadjem iz kuće. Navalim se rukama na belu ogradu i u daljini ugledam Auroru koja je sedela na pesku malo dalje od kuće.

Nasmejem se. Koliko god bio nervozan ona je uspela da mi vrati osmeh na lice i to bez da išta uradi. Ona je posebna. Zato je i volim. Zato cu je uvek i voleti.

Aurora Collins

Neko vreme sam sedela na pesku. Bilo je vec jutro. Sunce samo sto nije izašlo celo. Zagledam se u nebo i zato sam se odjednom trgla i ustala sa velikim strahom kada sam osetila dodir na leđima.

Smirim se kada ugkedam Camerona.

Cameron:"Ja sam, ne boj se."

Smirim se i vratim na pesak, a onda i on sa mnom.

Ja:"Kako je bilo?"

Upitam ga, ali je odgovorio tek pisle nekoliko minuta ćutanja.

Cameron:"Uff, porodicne svadje. Imam mladju sestru. Trenutno ima sedamnaest godina. Zove se Jennifer. Trenutno zivi sama sa ocem. S majkom smo u losim odnosima. Kada sam imao osam godina, a Jenny dve, ostavila nas je. Otišla je sa drugim muškarcem. Jenny je se ne seća, ali ja se sećam. Pogotovo tog dana. Vikala je ona, a vikao je i otac."

Zastao je i tada sam ga pogledala. Plakao je.

Cameron:"Izvini. Od tog dana imam problema sa besom u nekim trenucima i počela je da me zove. Stalno. Koliko god ja prekidao ona bi zvala opet. Ne mogu joj oprostiti sto je rasturila porodicu."

Tada sam mu se približila i ja njega zagrlila.

Cameron:"Izvini, ovo je trebalo da bude dan za nas. Njij sam rekao da ode do večeras."

Ja:"Dan je, koliko vidim, tek počeo. Ništa nismo propustili."

Nismo se odvajali. Sedeli smo tako na prsku i gledali u daljinu dok je sunce izlazilo.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮