"Naši pogledi"

21.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 21.𝓭𝓮𝓸

Ja:"Do kada smo ovde?"

Upitam ga, a on mi se nasmeje.

Cameron:"Nisam uzeo i povratne, tako da koliko god je tebi potrebno."

Namsejem se i ustanem sa peska, a onda i on.

Krenemo ka kući i kada smo usli unutra, isored mene je stala njegova majka i pružila mi ruku sa osmehom.

Nisam htela da budem nekulturna i zato sam joj uzvratila iatom merom.

Ona:"Ti si devojka mog sina?"

Upita me, a tada se uozbiljim.

Ja:"Ovaajj."

Cameron:"Tebe to ne treba da zanima. Vec sam ti rekao!"

Tada je povisio ton, a ja sam se trgnula, ali sam onda osetila stisak njegove ruke. Pogledam ga i smirim se.

Povukao me je u sobu i zatvorio vrata.

Cameron:"Izvini, uplašio sam te."

Ja:"U redu je. Stvarno."

Cameron:"Inace ovo će biti tvoja soba, ja cu biti u sobi pored."

Klimnem glavom i onda on izadje, a ja počnem sa raspakivanjem. Međutim odjednom Cameron se opet pojavio na vratima.

Cameron:"Inače, večeras ću te povesti u obilazak grada. A kada završiš dodji dole da pojedeš nešto."

Klimnem glavom sa osmehom na licu.

Ja:"U redu, važi."

Odgovorim mu i tada je izašao, a ja nastavila sa svojim poslom.

[•••]

Polako sam izasla iz sobe i krenula ka kuhinji. Cameronove majke nije bilo, a on je postavljao sto.

Ja:"A treći tanjir?"

Cameron:"Ne zelim jesti s njom za istim stolom. Nije zaslužila to"

Ja:"Mozda da joj daš šansu?"

Spustio je pogled, te ga vratio na mene.

Cameron:"U redu."

Kaze i postavi još jedan tanjir i tada i ona naiđe.

Ja:"Da li želite s nama?"

Upitam je i ona se nasmeje, te klimne glavom i tada svi sednem za sto.

Sve vreme je za stolom bila neka neprijatna situacija. Svi smo ćutali, dok sam čula da je Cameron pored mene, teško disao.

Ja:"Pa koliko dugo ste ovde?"

Ona:"Ne dugo. Možda nedelju dana."

Cameron:"A šta ćeš ovde? Zar te je onaj čovek izbacio? Prevarila si njega?"

Tada se ubaci i on.

Ona:"Ne, zapravo je umro."

Tada smo zaćutali.

Ja:"Žao mi je."

Cameron:"Barem se spasio od tebe."

Ona je teško izdahnula, te položila viljušku na sto i ustala.

Ona:"Hvala vam, večera je bila lepa."

Otišla je i onda sam pogledala Camerona.

Ja:"Rekla sam da joj daš šansu, a ne da je provociras."

Cameron:"Ne mogu da joj opstostim, okej?"

Kaze i udari šakom o sto, zbig cega se stresem, sto on primeti i napravi faci kao da mu je krivo.

Ja:"Dobro, neću vise navaljivati. Hajde, uskoro idemo u grad."

Nasmejem se jedva i onda pospremim sto i operem sudove, te odem da se spremim.

Otvorila sam ormar u kome sam slozila stvari i onda sam izvukla pocepane farmerice i jednu crvenu majicu.

Dole sam obukla patike i uzela novcanik i telefon, te izašla do dnevne sobe.

Ja:"Ja sam gotova."

Cameron:"O pa onda možemo odmah da krenemo."

Klimnem glavom i onda izadjemo iz kuće.

Cameron:"Prvo te vodim do grada, a onda na jedno mesto na plaži."

Klimnem gkavom i tada krenemo ka gradu.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮