"Naši pogledi"

24.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 24.𝓭𝓮𝓸

Tada ga je Evan udario i raskrvario mu usnicu. Oliver je hteo da uzvrati, ali sam zatvorenih očiju stala ispred Evana. Mislila sam da cu dobiti jaku bol, ali zapravo nisam. Otvorila sam oči i njegova ruka je bila isored mog lica. Uhvatim je i polako spustim.

Oliver:"Šta radiš to? Mogao sam da te povredim!"

Viknuo je na mene, a meni su suze pocele da naviru na oči. Okrenem se ka Evanu.

Ja:"Gubi se odavde!"

Kažem malo jače i on se namršti te ode, te vratim pogled na Olivera.

Ja:"I ti isto. Pogledala sam te kako ga ne bi provocirao, ali nisi mogao da ćutiš zar ne?"

Obrišem pobeglu suzu sa lica i uzmem Bady-a u ruke te brzim koracima odem iz parka.

Ljuta sam mu. Zato što je tvrdoglav. Mora on da se pokaže. Znam Evana, mogao je da ga povredi da nisam sprečila sve. Ne shvata da mi je stalo do njega i da se brinem da ne bude povređen. Polako se smirim i onda odem do gospodje Diane da ostavim Bady-a.

Diana:"Srce, jel si dobro?"

Upota me kada mi ugleda izraz lica, ali se nasmejem i klimnem glavom.

Ja:"Jesam."

Kazem, te se pozdravim sa njom i odem nazad kući.

Kada sam stigla kući Htela sam nešto da pojedem, ali sam shvatila da nema nista u frižideru pa sam otišla do prodavnice.

[•••]

Parkiram auto ispred zgrade i onda se uputim ka svom stanu, ali ispred vrata ugledam Olivera.

••the end flashback••

Ja:"Šta želiš?"

Upitam ga drsko.

Oliver:"Želim da pričamo."

Ja:"Nemamo o čemu, a sada se pomeri od vrata."

Nije me poslušao.

Oliver:"Zivis u zgradi, ljudi ce cuti nasu svadju ovde."

Kaze i pomeri se od vrata, koja sam odmah otključala, a onda ga pustila unutra.

Odnesem kesu iz prodavnice na šank u kuhinji i onda se vratim do njega u dnevnu sobu.

Oliver:"Šta se desilo ono malo pre?"

Ja:"Desilo se to da si ti tvrdoglava mazga!"

Viknem na njega, a on skupi obrve. Tada ugledam da mu je usnica i dalje krvarila.

Ja:"Moram to da ti ocistim."

Odem po prvu pomoć i kada se vratim kazem mu da sedne na kauč, a ja naspram njega.

Nanesem malo alkohola na vatu i krenem da mu očistim ranu na usnici.

Oliver:"A zašto sam tvrdoglava mazga?"

Ja:"Ne pričaj. Da ti ocistim ranu."

Podignem pogled na njihove oči i tada vidim da je on vec gledao u mene.

Ja:"I dalje sam ti ljuta, ne gledaj me tako."

Kazem i pomerim vatu, te je bacim u kantu.

Oliver:"A odgovor na moje pitanje?"

Ja:"Zato što sam želela da ti kažem da ga ne provociras. Mogao je da te povredi, mnogo vise od toga."

On se nasmeje u kut usne.

Oliver:"Zabrinula si se sa mene."

Ja:"Jesam i? Ne želim da mi prijatelj bude povređen."

Tada je njegov osmeh pao sa lica.

Oliver:"Prijatelj? Znaš šta? Njegovi udarci bi me manje povredili od tvojih reči! Mislio sam da imam neke šanse kod tebe, ali kada sam ga video kraj tebe iznervirao sam se, ali sada...sada vidim da ti nemaš nikakva interesovanja za mene, sem prijatelja."

Kaže sve to sa nekom dozom bola u glasu, a onda samo ode iz stana, a ja pustim suze koje su se skupile u očima.

Ja:"Bravo Helen. Uspela si da upropastiš sve!"

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮