"Naši pogledi"

28.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 28.𝓭𝓮𝓸

Ja:"Olivere,pusti me da idem kući."

Govorim dok pokusavam da ga ubedim da se pomeri od vrata auta.

Oliver:"Ne, Helen, sada ćemo pričati."

Ja:"Nemamo mi o čemu da pričamo. Ti si se pokazao kakav si, a ja da sam bila glupa sto sam poverovala u tvoje reči i pomislila da bismo mogli da uspemo."

Oliver:"Ja i dalje stojim iza svojih reči. Nisam spavao sa njom... Hteo sam, nqkon sto si me povredila, ali onda nisam mogao... Samo sam joj dao svoju majicu i verovala ili ne pricao sam joj o tebi, a onda je rekla da bih ja trebao da popricam sa tobom."

Ja:"Da, sigurno ti verujem."

Počnem da ga guram kako bih ga pomerila od auta, ali nisam uspela u tome, vec me je on uhvatio za ruku i privukao sebi. Delilo nas je svega nekoliko milimetara.

Ja:"Olivere, ako me ne pustiš polomicu tu i ruke i noge."

On se samo nasmejao.

Oliver:"Helen, ne možeš ni mrava zgaziti."

Ja:"Ne iskušavaj me."

Tada sam ga pogledala direktno u oči i shvatila da se gubim u tim smedjim ocima kada god ih pogledam.

U tom trenutku sam osetila i njegove usne na mojima. Toliko sam želela ovo da sam uzvratila poljubac, ali sam se i da vratila u stvarnost i udarila mu šamar.

Oliver:"Auu! Da li si ti normalna?"

Ja:"Šta misliš da radiš?"

Oliver:"U čemu je problem?"

Ja:"Svi vi muškarcibste isti."

Oliver:"Vredjaš me."

Ja:"Ne, svi ste isti! Devojka vam poveruje kako ke volite i onda puh, vi nestajete."

Obrišem pobeglu suzu.

Oliver:"Shvatam sada."

Pogledam ga zbunjeno.

Ja:"Ne razumem."

Oliver:"Plašiš se napuštanja. Neko te je napustio i bojis se da cu te i ja Jednog dana napustiti."

Ja:"Ne znam o čemu govoriš."

Okrenem mu ledja i progutam knedlu, a on stane tik iza mene, da sam mogla da osetim njegiv dah na vratu.

Oliver:"Helen, veruj mi da te ja nikada ne bih mogao napustiti. Pre bih ubio samog sebe. Sada su ko zna gde otišli i Cameron i Aurora i misliš da su te napustili iako znaš da ce se vratiti."

Ja:"I dalje ne znam o čemu pričaš."

Uhvati me za ramena i okrene ka sebi.

Oliver:"Veruj mi da te nikada necu napustiti. Čak sta vise, uvek cu biti uz tebe. Korak iz tebe. Pored mene nikada nećeš biti sama."

Spoji nam čela i blago se nasmeje.

Ja:"Obećavaš?"

Oliver:"Obećavam, Helen."

Podigne moje ruke i otisne poljubac na njima.

Oliver:"Volim te Helen!"

Ja:"Volim i ja tebe Olivere. Ali ako me ostaviš prepolovicu te na pola."

Kazem i onda nam polako spojim usne u jedan malo duži poljubac, dok je on bio u blagom šoku nakon moje rečenice.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮