"Naši pogledi"

30.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 30.𝓭𝓮𝓸

Otvorim polako kapke, ali Camerona nije bilo kraj mene. Uspravim se i skupim obrve. Ustanem sa kreveta i presvučem se, te obavim ličnu higijenu i krenem ka kuhinji.

Kada sam stigla do kuhinje nasmejala sam se kada sam ugledala Camerona kako stoji kraj šporeta dok je spremao doručak.

Ja:"Dobro jutro."

Kažem kada mu pridjem i zagrlim s leđa, a on se nasmeje.

Cameron:"Ustala si?"

Klimnem glavom polako, a onda se odvojim od njega.

Ja:"Usput, treba da obučeš majicu. Prehladices se."

Izgovorim s obzirom da je bio bez majice i krenem ka izlazu.

Cameron:"Nema veze ionako ces se ti brinuti o meni."

Okrenem se na izlazu, a on mi namigne, te se nasmejem i izadjem.

[•••]

Nakon sto je Cameron završio sa doručakom, seli smo za sto, ali je on bio nervozan.

Ja:"Da li ćeš ići da se vidiš sa ocem?"

Podigne pogled sa tanjira na mene, nakon mog pitanja.

Cameron:"Mislim da hoću. Ali da li bi ti..."

Ja:"Da, rado ću poći sa tobom."

Nasmeje se na moj odgovor i ja ga uhvatim za ruku preko stola.

Ja:"Da li znaš gde bi mogao da bude sada?"

Upitam ga, a on pogleda u stranu za trenutak.

Cameron:"Možda? Ima jedno mesto. To je hotel. Vlasnik tog hotela je njegov prijatelj. Pošto nije dolazio ovde, verovatno je ostao tamo."

Ja:"Ako želiš, možemo otići odmah nako doručka."

Kazem, a on samo klimne glavom i nastavimo sa jelom.

[•••]

"Four Seasons Hotel" pisalo je velikim slovima na vrhu hotela. Njegov otac ima za prijatelja vlasnika, jednog od najpoznatijih hotela... Mislim ovaj hotel ima sve pet zvezdice.

Kada je Cameron parkirao auto ispred hotela izasli smo iz istog i odmah nam je prišao radnik koji parkira automobile u garaži.

Caneron me je pogledao, anda se obratio čoveku.

Cameron:"Me ne ostajemo ovde dugo, odmah se vraćamo. Ne moraš da teras auto u garažu.

On je klimnuo glavom i vratio se na prethodno mesto, a Cameron me je uhvatio za ruku i krenuli smo ka vratima hotela. Čim smo ušli unutra, prišli smo ženi iz recepcije.

Xx:"Dobrodošli u naš hotel. Da li imate rezervisanu sobu?"

Upita nas, ali Cameron odmahne glavom.

Cameron:"Zapravo tražimo sobu gospodina Gonzalesa."

Xx:"Ne mogu da odajem sobe naših gostiju. Žao mi je."

Ja:"Ali on mu je sin!"

Umešan se i tada se zavuje jos jedan glas iza nas.

Xx1:"U redu je, njemu mozes da daš. To mu jete sin."

Ona klimne glavom i odmah nam kaze sobu.

Xx:"Soba 109, na prvom spratu."

Zahvalimo joj se, te krenemo ka prvom spratu i njegovoj sobi.

Kada smo stigli do sobe, Cameron je stao ispred vrata.

Uhvatim ga za ruku i on me pogkeda, a ja samo lagano klimnem glavom.

Ja:"Možeš ti to. Ja sam tu."

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮