"Naši pogledi"

32.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 32.𝓭𝓮𝓸

Tada se i ona umešala, što me ne začudilo, ali se u glasu culo da podrhtava.

Tata:"Ti..."

On podigne ruku i prstom uperi u nju, te joj se približi, zbog čega se ona uplaši i ja stanem ispred nje.

Ja:"Da je nisi pipnuo. Trenutno sam toliko ljut da bih mogao da ti polomim tu ruku, bez obzira što si mi otac."

Tata:"Ne možeš tako razgovarati sa mnom!"

Rekao je jakim tonom.

Ja:"Da mogu. Ne zaslužuješ ništa bolje na ovom svetu. Ti si pokvareni gad."

Tada sam osetio jaku bol na licu i ujedno pao na pod od udarca.

Aurora:"Camerone!"

Pomogne mi da ustanem, a onda Jennifer stane između njega i mene.

Jennifer:"Dosta više! Tata sve što si uradio mami je neprihvatljivo... Idem sa Cameronom."

Hteo je nešto da kaže, ali je odustao.

[•••]

Čekali smo napolje dok se Jenny pakovala, a onda smo svi zajedno otišli nazad kući.

Aurora:"Moramo to da ti očistimo."

Kaže ulazeći u kuću. Odemo do sobe i sednem na krevet, a ona naspram mene.

Nanese alkohol na vatu i prisloni je na usnicu.

Aurora:"Da li te boli?"

Upita me, a ja promumlam, zbog čega se ona nasmeje.

Kada je završila, bacila je vatu i pogledala me.

Polako sam prislonio svoje usne na njene i nežno je poljubio, na šta je ona uzvraćala. Produbio sam poljubac i polako legnemo na krevet, te sam se tako nalazio iznad nje. Uzvraćala je svaki poljubac, ali kada sam je poljubio u vrat ona se odmakla.

Aurora:"Camerone ne mogu."

Uspravimo se, te ona samo izadje iz sobe.

Ja:"Aurora!"

Jako sam glup. Jako.

Aurora Collins

Izletim iz sobe i odem do kuhinje da popijem vode.

Jennifer:"Da li si u redu?"

Upita me, na šta je pogledam.

Ja:"Da..."

Jennifer:"Ne izgledaš tako."

Ja:"Samo... proživela sam mnogo toga. Otac me je zlostavljao svakog dana dok nisam pobegla sa samo petnaest godina. Radio je ono što je tvoj otac uradio tvojoj majici. I sada sam pokušala, htela sam da pokušam, ali ne mogu. Želim da mu se predam, ali ne mogu. U glavi mi se stvaraju slike iz prošlosti."

Jennifer:"Tako mi je žao što si prošla kroz sve to. Ne mogu ni da zamislim kako ti je."

Blago se nasmejem i zahvalim joj se.

Ja:"Da li si se lepo smestila u sobi?"

Jennifer:"Jesam. Sve je u redu."

Ja:"Ako ti nešto treba, slobodno mi reci."

Ona klimne glavom i nasmeje se.

Jennifer:"Hvala, inače moram čas do Camerona."

Klimnem glavom i ona ode, a ja pustim suzu da mi padne niz obraz. Krivo mi je. Ne mogu mu dati tako nešto. Jednog dana će želeti dete, ali ja neću moći da mu ispunim želju. Ne znam zašto uništava svoj život ovako?

Od svih devojaka koje mu mogu pružiti normalnu budućnost on je odabrao mene. Uz mene ne može imati srećnu budućnost. Znam to, ali ne mogu mu dokazati. Da nisam tu on bi tada našao neku drugu, sa kojom ce živeti normalno.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮