"Naši pogledi"

33.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 33.𝓭𝓮𝓸

Krenem ka sobi da vidim kako je Cameron, ali stanem kada začujem da se svadja sa Jenny.

Cameron:"To ne dolazi u obzir!"

Skupim obrve, jer začujem bes u njegovom glasu.

Jennifer:"Zar ne vidiš da uništavaš sebi tako život?"

Cameron:"Ne znam od kada si takva. Ja ne mislim da uništavam život sebi, jer je volim. Sa Aurorom sam srećan i neću dozvoliti da me iko razdvoji od nje."

Jennifer:"A kada Jednog dana budeš želeo decu?"

Cameron:"Jennifer ne želim da vise raspravljamo o tome! Ja volim Auroru i tako će i ostati. Jasno?"

Cameron:"Gde je ona uopšte?"

Upita, ali tada se ja pojavim.

Ja:"Evo me."

Kazem pomalo razočarano, ali to sam želela da sakrijem od njih.

Cameron:"Aurora...ja..."

Ja:"Nemoj. Ako ćemo iskreno Jennifer je u pravu. I zato sam ja ta koja tebi treba da se Izvinim."

Cameron:"Ne, Rora... Jennifer nije tako mislila."

Nisam ništa rekla, već sam samo otišla do sobe, te zatvorila vrata i zaključala ih, te skliznula niz ista.

Cameron:"Aurora, otvori vrata, molim te!"

Nisam se odazivala, već sam sedela kraj vrata i zajecala.

Ustanem sa poda i brzo spakujem kofer i rezervišem kartu, već za ujutru, preko interneta, a kofer stavim ispod kreveta, te otključam vrata i tada je odmah kao da je znao Cameron ušao unutra.

Cameron:"Aurora!"

Uzvikne moje ime i samo me zagrli.

Cameron:"Nemoj da je slušaš... Volim te bez obzira na sve."

Odvoji se od mene i pomazi me obrazu.

Cameron:"Izvini za ono danas... Nisam trebao to da radim... Ja...ispao sam idiot. Izvini."

Lagano klimnem glavom i blago se nasmejem.

Ja:"U redu je, ali ja treba da ti se Izvinim."

Cameron:"Nećemo vise o tome. Već je kasno, treba da legnemo."

Klimnem glavom i onda se spremimo za krevet i legnemo zagrljeni.

Nisam spavala... Nisam mogla... Svakako sam trebala da ustanem rano pa sam čekala vreme za ustajanje.

[•••]

Poljubim ga nežno da ga ne bih probudila, te izvučem kofer i krenem ka vratima. Izadjem iz sobe jako polako,kako me ne bi čuo i kada uspem krenem brze ka vratima.

Jennifer:"Ideš?"

Okrenem se ka njoj.

Ja:"Vidim da me bas i ne voliš nešto, ali ja ga stvarno volim, zato te molim da ga čuvaš. I baš zato i odlazim. Kao ato si rekla uništavam mu šansu za normalan i srećan život, sa ženom koja ce moći ono sto ja ne mogu."

Blago se nasmejem, te okrenem ka vratima i izadjem iz kuce. Pozovem taksi i on dodje jako brzo, te mu objasnim da me vozi na aerodrom.

Imala sam jos sat vremena, a onda ću otići i ostaviti jedinu osobu koja me voli bez obzira na sve, ali tako je bolje za njega.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮