"Naši pogledi"

35.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 35.𝓭𝓮𝓸

Aurora Collins

I evo me. Stigla sam u Michigan. Jedino je bilo praznih mesta za ovaj grad. Zaustavim jedan taksi i kazem mu da me odveze do najbližeg hotela.

Dok sam se vozila pogled mi je sve vreme bio ka prozoru. Bilo je prelepo.

Kada smo nakon desetak minuta stigli ispred hotela, platila sam vozaču i on mi je izneo kofer.

Polako vukući kofer udjem u hotel.

Ja:"Dobro veče, da li mozda imate neku slobodnu sobu?"

Upitam i ina potvrdno klimne glavom, te me čovek koji ne nosio moj kofer uputio do nje.

Čim je ostavio kofere izašao je iz sobe, a ja sam se bacila na krevet.

Ležala sam i razmišljala o njemu.  Bolelo me je to sto sam toliko udaljena od njega, ali znam da je to zarad njegove sreće.

Ustanem sa kreveta, te se istuširam i krenem ka restoranu u hotelu na večeru.

Dok sam se spuštala niz stepenice nisam videla što mi neko ide u susret i udarila sam u njega.

Xx:"Izvinjavam se."

Blago se nasmejem.

Ja:"Sve u redu."

Xx:"Inače ja sam Damian."

Ja:"Drago mi je. Ja sam Aurora."

Pružim mu ruku da se pozdravimo i on je prihvati.

Pored Camerona sam shvatila da ne moram da se bojim svakog muškarca, zbog čega mi sada nije bilo problem.

Damian:"Nadam se da ste zadovoljni svime."

Ja:"Govorite kao da ste vlasnik."

Damian:"Pa nisam ja lično, ali moja majka jeste pa zato."

Ja:"Dobro onda. Drago mi je da smo se upoznali."

Damian:"I meni."

Kaže te se nasmeje i onda oboje krenemo tamo gde smo zapravo pošli.

•JUTRO•

Izadjem iz kupatila i baš kada sam htela da uzmem torbicu, ona je pala sa kreveta i rasipala se po podu. Podignem je i na podu ugledam sliku mene i Camerona...

Ja sam odvratna osoba. Ostavila sam ga. Kao da meni nije teško. Ali Jenny je govorila istinu. Samo sam smetnja u njegovom životu.

Obrišem suzu sa lica i sve brzo stavim u torbicu, te izadjem iz sobe i spustim se dole do predvorlja. Izadjem iz hotela i stanem ispred vrata...

Ovo je prvi da sam ovde. Nikada ranije nisam bila u ovom gradu. Samo sam htela da pobegnem što dalje.

Xx:"Khm khm."

Čujem iza sebe kako se neko lažno nakaslje i onda se okrenem, te ugledam Damiana.

Damian:"Izgledaš kao da si se izgubila."

Prokomentariše, te se nasmejem.

Ja:"Na neki način i jesam. Prvi put sam ovde. Došla sam sinoć. Htela sam da pogledam danas za neku kuću ili posao, ali ne mogu ovde da se snadjem."

Požalim se, a on se nasmeje.

Damian:"Ne svidjaju ti se usluge našeg hotela?"

Ja:"Naravno da ne, samo neću imati stalno novac da plaćam sve zauvek. Moram naći stalni dom i posao."

Damian:"Tu si u pravu. Mogu ti ja pokazati grad. Ionako nemam šta da radim."

Ja:"To bi bilo lepo."

Zahvalim mu se i onda zajedno sa njim krenem u obilazak grada.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮