"Naši pogledi"

36.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 36.𝓭𝓮𝓸

Već je bilo podne i prosli smo pola grada.

Dok smo prolazili pored jezera Mičigena, Damianu je zazvonio telefon.

Damian:"Hej,ljubavi. ; "Da. Pokazujem jednoj devojci grad." ; "Naravno, volim i ja tebe."

Prekine vezu i vrati telefon u dzep.

Ja:"Imaš devojku, a setas sa mnom ovde?"

Damian:"Imam je i ona zna gde sam. Jesam ljubomoran kada je sa njom neki momak i ona jeste ljubomorna kada je neka devojka sa mnom, ali opet verujemo jedno drugome."

Ja:"To je jako lepo."

Njihov odnos je zaista prelep. Imati poverenja u osobu sa kojom si, je nešto najlepše.

Damian:"A ti? Došla si sama?"

Na njegovo pitanje osmeh mi padne sa lica.

Ja:"Da, mada do juče sam imala osobu koja bi sve uradila za mene, ali sam je napustila. I Iako mi je teško, mislim da je to najbolje za njega."

Damian:"Zašto tako misliš?"

Upita me, a ja spustim pogled.

Ja:"Izvini, ali radije ne bih o tome. To je jako teško tema za mene."

Klimne glavom i onda nastavi.

Damian:"A da li planiras da mu se vratiš? Možda je i njmu teško isto koliko i tebi."

Ja:"Za sada ne planiram. A i mislim da mi ovo nikada neće oprostiti. Jako sam ga povredila."

Damian:"Možda hoće. Veruj mi da ako se toliko volite, vas dvoje ćete opet biti zajedno Jednog dana."

Nasmejem se na njegove reči i onda se polako vratimo u hotel.

Cameron Gonzales

Izlazim iz aviona i zaustavljam taksi. Kažem mu adresu svoje kuće i nakon deset minuta smo već bili tamo.

Platim mu, te udjem unutra i ostavim kofer i odnah krenem ka kući Aurorine tetke. Pešice sam stigao za oko pola sata. Pokucam na vrata i ista mi otvori Helen.

Helen:"Camerone?"

Otvori vrata dok me je gledala iznenadjeno, a do mojih nogu je dosetao Bady.

Ja:"Bady druže, pa gde si ti."

Počeo je da laje na mene.

Helen:"Nemoj da mu zameriš, ali ostavio si ga, kao i Aurora. Usput, gde je ona?"

Ja:"Moramo da razgovaramo."

[•••]

Kada smo se svi skupili u dnevnoj krenuo sam sa pričom.

Ja:"Aurora je htela da ode negde na neko vreme i ja sam joj to ispunio i krenuo s njom. Sve je bilo super, čak smo bili i zajedno, ali ona je stalno mislila da mi upopasta život zbog onog što je doživela. Šta joj ne otac radio. Govorio sam joj suprotno i da je volim bez obzira na sve. Medjutim tu je uticala i moja sestra. I ona je otišla. Pokušao sam da je zaustavim, ali nisam uspeo. Napustila me je."

Tetka:"O Bože. Moja malena."

Oliver:"Kako si smeo da joj dopustis da ode?!"

Odmah je skočio na mene i uhvatio za kragnu majice dok je on bio vidno besan.

Helen:"Olivere. Nije mogao tu ništa. Nije mogao da je veže."

On se malo smiri.

Helen:"Vrati će se. Samo joj treba vremena."

Tetka:"Pozvacu je."

Uzme telefon, ali je ja zaustavim.

Ja:"Neće se javiti. Ugasila je telefon."

Ona teško izdahne i ode u kuhinju.

Odem do njene sobe i sednem na krevet.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮