"Naši pogledi"

37.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 37.𝓭𝓮𝓸

Od svih na ovom svetu ona me je najviše povredila.

Slomila mi je srce na milion delića.  Ono više nikada neće biti u stanju da voli.

Pogledam sliku na njenom stocicu kraj kreveta.  To je bila ona sa majkom pretpostavljam.

Nedostaje mi ta njena duga smedja kosa i njene smedje oči. Njene pune usne. Nedostaje mi.

Mislio sam da ćemo sve prebroditi zajedno... Da ćemo preći preko svih problema, da ćemo biti tu jedno za drugo. Ali izgleda da sam se prevario.

Ali opet bih ponovio sve. Opet bih bez obzira na sve izabrao nju. Opet bih joj poverio sve svoje tajne i opet bih joj iskazao šta osećam.

Tada je u sobu ušao Bady i popeo se na krevet, te kod mene u krilo. Pomazim ga.

Ja:"Aurora nas je oboje napustila, Bady druže."

[•••]

Sidjem dole i po kuhinji počnem da tražim nešto što bih mogao da popijem. Kada sam pronašao uzeo sam flašu i otišao nazad do sobe, te seo na krevet. Otvorim bocu punu viskija i popijem nekoliko gutljaja od jednom.

U tom trenutku je ušla Helen unutra.

Helen:"Ne Camerone!"

Pridje do mene i uzme mi flašu.

Helen:"Svaki put bi to radio sebi kada želiš da pobegneš od problema, ali ti neću dozvoliti da više radiš to sebi. Moraš da se sabereš."

Ja:"Ali ja je volim Helen. Ne mogu da živim bez nje. Sa njom je otišao i deo mene. Potrebna mi je."

Nije ništa rekla već me je samo zagrlila.

Aurora Collins

Bacim još jednom pogled kroz široki balkan, te zatvorila isti. Pogledam na sat i bilo je već prilično kasno. Dohvatim telefon te pogledam u njega i odlučim da ga upalim. Čim se upalio na početnom ekranu je bila naša slika, kao i milion poruka i poziva od svih, a najviše od Camerona. Čak je ostavio i glasovne poruke. Skupim hrabrost da ih preslušam i tada upalim prvu.

Cameron:"Gde si Aurora? Zašto si otišla? Zar me zaista nisi volela? E pa ja tebe jesam i volim te i dalje.  Smešno. Čekam tvoj odgovor"Volim i ja tebe.", a možda više neću čuti ni tvoj glas. Verujem da me nisi volela. Zato što da si me volela ne bi me tek tako napustila i ostavila sve kroz šta smo prošli iza sebe, ali ja ću te kao budala uvek voleti i nadati se."

Sa kreveta se smestim dole na pod kraj njega.

Ja:"Volim i ja tebe, Camerone!"

Kažem i briznem u plač. Nikad mi neće oprostiti za bol koju sam mu nanela.

Nemam ni prava da plačem. Ja sam ta koja ga je napustila. Ja sam ta koja je ostavila osobu koja me voli ovakvu. Ali sam otišla baš zato što ga volim.

'Ovo je tek početak, jednom će me zaboraviti i nastaviti sa životom.'

Počnem da tešim sebe time, dok su suze padale kao kiša. Ne zaslužujem uopšte sreću, ni najmanju.

[•••]

Gledala sam naše slike i čitala poruke, dok nisam začula kucanje na vratima.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮