"Naši pogledi"

39.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 39.𝓭𝓮𝓸

Voditeljka:"V.C. koji je trebao da bude u zatvoru još duže vreme za ubistvo svoje žene i maltretiranja svoje dvoje dece je danas izašao iz zatvora uz plaćenu kauciju. Policija ne želi da da podatke o svemu."

Uz sve to su još pustili i snimak kako izlazi kroz kapiju sa osmehom na licu.

Ja:"Prokletstvo!"

Damian:"Kakav odvratan čovek. Kako su mogli da ga puste? Njegova deca su sigurno sada u šoku."

Darcy:"Kada ljudi imaju vezu sve je moguće."

Nisam mogla da kažem ništa. Disanje mi se ubrzavalo, a pogled mutio, a tada sam se setila tetka i Oliver...

Ja:"Moram da se vratim. Tetka i brat su mozda u opasnosti."

Oni me pogledaju čudno i zbunjeno.

Darcy:"O čemu pričaš? Kakva opasnost Aurora?"

Ja:"Taj čovek je moj otac i tetka i Oliver mogu biti u opasnosti. Moram da se vratim."

Ostali du u šoku i pogledali se medjusobno, a ja sam se samo okrenula i otišla brzim koracim nazad ka kući.

Iz torbice sam brzim pokretima izvadila ključ i otključala vrata.

Iza mene su se pojavili Damian i Darcy. Udjem unutra i oni za mnom. Otrčim do sobe i dohvatim kofer sa ormana i počnem da pakujem stvari.

[•••]

Kada se spakujem i rezervišem kartu za to veče, sednem na krevet i uhvatim ee za glavu.

Ja:"Ne mogu da verujem da je izašao!"

Kažem, dok Damian i Darcy nisu progovarali ni reč.

Damian:"Da li si sigurna da želiš da se vratiš sada?"

Upita me, a ja klimnem glavom.

Ja:"Sigurna sam."

Darcy:"A Cameron?"

Ja:"Jednom ću svakako morati da se suočim sa njim."

Ona tada klimne glavom, te me jako zagrli.

Darcy:"Nedostajaces nam."

Nasmejem se na njene reci i setim se Helen.

Ja:"Podsećaš me na moju drugaricu Helen. Mada i ona će biti ljuta. Tehnički sam i nju napustila."

Damian:"Razumece te."

Lagano klimnem glavom i vidim da Darcy plače.

Ja:"Darcy nemoj. Ovo nije zbogom. Možda se vratim, a možete i vi da dodjete tamo. Čućemo se. Nećemo prekinuti kontakt."

Ona obriše suze, a onda se pozdravimo i ja udjem u avion.

Sednem na određeno mesto i kada se lepo smestim, nakon nekih desetak minuta smo krenuli.

Sklopim oči i tada pustim suze da mi padaju niz lice. Ne znam da li sam zaista spremna za povratak kući. Pogotovo sada kada je onaj monstrum izašao iz zatvora i kada je Cameron ljut na mene. Ne znam jesam li spremna da se opet sretnem sa tim plavim očima nakon svega. Nakon što sam ga napustila. Nakon što sam Ostavila našu prošlost iza sebe i nakon što sam mu nanela toliku bol. Nikada mi neće oprostiti.

Ali moram da se vratim. Mozda nisam spremna, ali moram. Želim da budem uz tetku i Olivera sada.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮