"Naši pogledi"

40.𝓭𝓮o

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 40.𝓭𝓮o
Sidjem iz aviona i udahnem vazduh. Zaustavila sam taksi i saopštila mu svoju staru adresu. Kada je žuti auto zastao ispred kuće, taksista mi je pomogao da izvadim kofer.

Stanem ispred ulaznih vrata i srce mi se ubrza.

Znam da je tu. Osećam to.

Polako udjem unutra i čim sam ušla veliki pas je došao do mene i kada me video počeo je da laje. Bady. Kako je porastao.

Ja:"Bady!"

Istog trenutka je prestao i došao tik ispred mene i seo. Čučnula sam kraj njega kako bih ga pomazila.

Ja:"Kako si porastao druže moj. Nedostajao mi je moj mali pufnasti pas. Mada sada si veliki."

Cameron:"Bady."

Bady odmah otrči do njega, a ja polako ustanem. Znam taj glas. Kako bih ga i zaboravila? Kako? Taj glas je svake noći bio uz mene ovih pet godina da mi kaže kako ce sve biti u redu.

Nisam mogla ni da ga pogledam. Znala sam da je sada ljut i da će me njegov pogled ubiti.

Tetka:"Aurora srećo?"

Na njene reči sam podigla glavu prema njoj i otrčala joj u zagrljaj.

Usmerim pogled ka mestu gde je bio Cameron, ali ga nije više bilo tamo...

[•••]

Kada me je Helen videla bila je i ona ljuta, dok me je Oliver držao u zagrljaju i nije puštao. Jedina dobra vest koju sam čula jeste da su Helen i Oliver zajedno već dugo vremena i da im je lepo.

•••

Svi smo sedeli u dnevnoj sobi. Oliver je sedeo kraj mene i grlio me. Tetka je sedela na fotelji i gledala u nas. Helen je sedela do Olivera, a Cameron je bio na vratima dnevne sobe, namršten.

Tetka:"Da li si gladna možda?"

Ja:"Nisam, teto. Ja sam došla zato što sam čula da je tata izašao iz zatvora."

Oliver:"Nisi trebala da dolaziš. Gde god da si bila, bila bi na sigurnom. Ti si ta koja ga je strpala u taj zatvor. Šta ako želi sada da ti naudi zbog toga?"

Ja:"Ali vi..."

Oliver:"Camerone, urazumi je."

Nesigurno pogledam u njega, a on je samo ćutao i okrenuo se te otišao.

Ja:"Nikada mi neće oprostiti."

Helen:"Neću ni ja."

Tada je ustala i ona.

Ja:"Helen."

Nije se osvrtala već je i ona otišla.

Oliver:"Pusti ih. Treba im vremena."

Ja:"Nisam trebala otići."

Oliver:"Nego šta si trebala? Osećala si se kao da želiš da odeš. I ja bih uradio isto."

Kaže i jako me zagrli.

Oliver:"Ali više nikada nemoj otići a da se ne javiš meni ili tetki."

Klimnem glavom i zabijem glavu u njehov vrat.

Ja:"Obećavam."

Obećam mu, a onda me on stegne u zagrljaj.

Oliver:"Nedostajala mi je moja mlađa sestrica."

Ja:"I meni moj stariji brat."

Odvojimo se, a onda on obriše suze.

Oliver:"Idi se odmori pa ćemo te zvati kada večera bude gotova."

Klimnem glavom i odem u svoju staru sobu. Nisu ništa dirali ista je, a Bady je i dalje spavao u mom krevetu.

Nasmejala sam se na sve ovo i uzela da se raspakujem.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮