"Naši pogledi"

41.𝓭𝓮𝓸

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 41.𝓭𝓮𝓸

Kada se raspakujem uzmem telefon da bih se javila Damianu i Darcy.

Pritisnem Darsyno ime na ekranu i ona se javi odmah.

Darsy:"Stigla si?"

Ja:"Da. Ali morala sam da se raspakujem pa se nisam javila odmah."

Darcy:"Kakva je situacija tamo?"

Ja:"Helen i Cameron ne žele ni da me vide. Ljuti su na mene. Oboje. A Oliver je sve vreme uz mene."

Darcy:"Sve će se srediti. Ne brini. Samo se pazi molim te."

Ja:"Hoću. Pozdravi Damiana."

Darcy:"Hoću."

Ja:"Volim vas."

Prekinem poziv i okrenem se, te tada na vratima ugledam namrštenog Camerona.

Cameron:"Novi dečko?"

Ja:"Ne, nije mi dečko."

Cameron:"Zašto? Zar si i njega napustila?"

Suze mi se skupe u očima.

Ja:"Cameron, molim te. Žao mi je."

Cameron:"I meni je žao. Što ranije nisam shvatio kakva si."

Obrusi mi, te ode, a meni suze padnu niz obraz.

Oliver:"Večera je... Aurora?"

Samo je prišao i zagrlio me.

Ja:"Nikada mi neće oprostiti. On me više ne voli."

Oliver:"šššš, polako. Biće sve okej."

Ja:"Neće, Olivere. Više ništa neće biti isto. Ja njega i dalje volim. I to jako. Ovih pet godina sam ga zamisljala svake noći. Zamisljala sam njegov glas i pričala sa njim kao da je pored mene."

Samo me je još više stegao u zagrljaj i nije ništa rekao.

Kada se već smirim, krenem zajedno sa Oliverom u trpezariju, gde je tetka već postavila sto i čekala nas za isti.

Ja:"Helen i Cameron?"

Njih dvoje nisu bili ovde...

Tetka:"Otišli su. Rekli su da ce večerati kod kuće."

Ja:"Ne žele ovde zbog mene. Idem do njih. Ne mogu da živim ovako."

Krenem ka vratima, ali me Oliver zaustavi.

Oliver:"Nemoj. Ne mogu te zaštititi ako odeš van kuće."

Ja:"Ne mogu zauvek ostati u kući. Tetka kaži mu."

Žalila sam se kao malo dete.

Tetka:"Oliver je u pravu, srce."

Skupim obrve i ljuta odem u sobu, te zalupim vratima.

Ja:"E pa izaći ću."

Kažem za sebe i odem do prozora.

Ja:"Neće mi biti prvi put da bežim od kuće."

Prokomentarišem i onda izadjem kroz prozor.

Prvo sam krenula ka Cameronu. Ne mogu da ti živim sa tim da on mrzi.

Kada sam već stigla ispred njegove kuće, on je tad izašao iz iste. Ali nije bio sam. Bio je u društvu neke devojke. Držao ju je oko struka, isto kao što je nekada držao mene.

Bila sam šokirana. Mada nemam ni pravo.

Cameron:"Aurora?"

Pogledao me, ali u njegovim očima se sada videla zabrinutost. Polako je sklonio ruku sa njenog struka, a meni je suza pala niz obraz.

Ja:"Ja...htela sam da ti se Izvinim. Drago mi je da si našao nekoga i da si srećan."

Kažem ono što mi je prvo palo na pamet i onda se samo okrenem i vratim kući onako kako sam i izašla iz nje.

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮