43.𝓭𝓮𝓸

131 4 0
                                    

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 43.𝓭𝓮𝓸

Kada sam se već smirila, polako sam namestila krevet i pogledala ka vratima. Nešto je bilo drugačije na podu kraj njih. Kucnem u dasku na parketu i bila je šuplja. Zbunim se, te stavim pramen kose iza uveta. Pokušam da je otvorim. Kada uspem u tome, ugledam pištolj.

Ja:"Pa Naravno."

Tada shvatim. Nije mi davao da izadjem. Rekao je da me neće moći zaštititi ako izadjem. Sada sam razumela. Ali danas ce se završiti. Uzmem pištolj i stavim ga kod sebe. Polako izadjem iz sobe, a onda i iz kuće kako me niko ne bi video. Ne želim više da živim u strahu. Spremna sam da završim sve ovo sada i ovde.

Cameron Gonzales

Izadjem besan ispred kuće. Ufff prokleto je i dalje volim. Ali je tako tvrdoglava. I previše me je povredila. Ne mogu da joj oprostim sve tako lako. Odjednom je vidim kako krišom izlzi iz kuće. Da li je ona skrenula?

Zašto je izašla? Krenem za njom. Ne želim da joj se nešto dogodi.

[•••]

Pratio sam je do neke starije kuće. Dvorište je bilo puno trave i šiblja.

"Nije valjda..." - pomislim.

Došla je pravo kod ovog monstruma.

Da li je ona pri zdravoj pameti? Zašto je došla ovde? Zašto uvek mora da se pravi pametna i hrabra? Zar jednom ne može da dozvoli da se drugi brinu o njoj, a ne ona o njima.

Aurora Collins

Sva uplašena otvorim vrata i krenem ka dnevnoj sobi. Sve je bilo prljavo i razbacano.

Tata:"Znao sam da ćeš doći."

Ja:"Šta želiš od mene? Zašto me ne ostaviš na miru? Zar ti nije dovoljno što si mi uništio ceo život?"

Tata:"Strpala si me u zatvor!"

Ja:"Da i opet bih to uradila. Zaslužio si da truneš tamo."

Počeo je da mi se približava, a ja da idem u nazad dok nisam udarila o zid iza sebe.

Približio mi se i od negde izvadio nož.

Tata:"Možda bih mogao da te ubijem sada, jer mi stvaraš velike probleme. Ili bih mozda mogao prvo da se malo zabavim."

Kaže odvratnim tonom i prođe nožem preko mog tela, zbog čega se ustresem od straha.

Povuče me za kosu, a onda gurne dole na pod.

Cameron:"Aurora!"

Uzvikne moje ime i krene prema meni, ali mu moj otac zapreti nožem.

Tata:"Da nisi napravio ni korak dalje."

Pogleda u mene i ja samo odmahnem glavom.

Zašto je dolazio za mnom? Zar je poludeo?

Tata:"Vidi, došao je dečko da te spasi. Ali ne vidi da tvoj život nema smisla i da nisi vredna ičije pažnje i ljubavi."

Obrišem suze, a za njima mi odmah padnu druge. Ustanem sa poda i smirim se.

Tata:"Koga prvo da ubijem?"

Ja:"Ostavi njega na miru. Uzmi mene. Mislim moj život je i onako besmislen, zar ne?"

Tata:"Ali opet tvoj život je imao i dobre strane.  Zar se ne sećaš kako smo se lepo zabavili nas dvoje?"

Suza mi je pala niz obraz, kada sam osetila njegov dah na svom vratu.

Cameron:"Aurora. Nemoj."

Tada se odmakao od mene.

Tata:"Ali opet. Sada ćeš ti da patiš malo."

Pridje Cameronu i uhvati ga oko vrata, te mu prisloni nož na grlo.

Ja:"Neee!!!"

•𝓶𝓲𝓼𝓵𝓳𝓮𝓷𝓳𝓮

"Naši pogledi"Where stories live. Discover now