"Naši pogledi"

KRAJ

"𝓝𝓪𝓼𝓲 𝓹𝓸𝓰𝓵𝓮𝓭𝓲" - 51.𝓭𝓮𝓸 ~ KRAJ

Ja:"Nedostajala si mi."

Viknem i skočim na tetku.

Tetka:"Dobro, srce, oborićeš me."

Ja:"Imam jako srećne vesti."

Ona me sa cudom pogleda.

Ja:"Trudna sam."

Njoj se nakupe suze u očima i ona me samo zagrli.

Tetka:"Jaoj, nemaš pojma koliko mi je drago. Jako si me usrećila sad. Uff, zaslužila si su svu sreću ovog sveta."

Ja:"Inače i Cameron je ovde. Nije se odvajao od mene dok si bila van grada."

Kažem i tada se pojavi i on.

Tetka:"Hvala ti što paziš na nju. Jako mi je drago što ste našli jedno drugo. Uz tebe se Iskreno smeje i stvarno je sigurna i srećna."

Cameron:"I ja sam srećan sa njom. Nikada se nisam osećao ovako lepo kao kada sam sa njom... To je za mene oduvek bilo novo, ali shvatio sam da je to ljubav."

Pogled je sve vreme drzao na meni. Nije ga pomerao.

Između nas je vladala tišina, sve dok je tetka nije prekinula.

Tetka:"Nemate pojma koliko sam srećna zbog vas dvoje."

Odjednom je zaplakala.

Ja:"A nemoj tetka. Pa daj. Rasplakaces me."

Tetka:"Dobro, dobro."

Smiri se i obriše suze, te ide do kuhinje.

Cameron:"Ja idem sada kući. Nisam bio tamo jako dugo."

Ja:"Važi. Videćemo se tamo. Doći ću kasnije."

Klimnuo je glavom i poljubio me, te se jedva odvojio od mene i otišao.

•••

Popnem se koji stepenik i stanem ispred njegovih vrata, a onda se navalim na ogradu sa strane i pogledam u daljinu.

Kako sam sada srećna? Uspela sam. Konačno nema osobe koje bih se plašila, sa Cameronom sam, vereni smo, trudna sam... Ne postoji srecnija osoba od mene trenutno i za to je on zaslužan. Svaki put je radio sve je kako bi mi bilo super i kako ne bih bila tužna.

Cameron:"Ovde je sve počelo zar ne?"

Nasmejem se na njegovo pitanje i pogledam ga.

Ja:"Jeste, Helen me je dovela na žurku i nisam znala da je žurka tvoja pa sam se izblamirala."

Nasmeje se na moje reči.

Cameron:"Te večeri sam te video kroz prozor i jednostavno sam znao da si ta. Tog dana je bio dovoljan samo jedan naš pogled i već sam bio gotov. Od tog trenutka sam se zaljubio. Ljubav na prvi pogled."

Ja:"A ja sam te mučila. Ignorisala i plašila te se."

Cameron:"Ali više se ne plašiš."

Pomiluje me po licu, a onda mi stavi pramen kose iza uveta.

Ja:"Hajde da se venčamo za dva meseca."

Kažem odjednom i njegov pogled se uozbilji.

Cameron:"Jesi li sigurna?"

Ja:"Da, nikad sigurnija nisam bila. Nema šta više."

On tada klikne glavom.

Cameron:"Naravno, može. Venčanje ce biti za dva meseca."

Kaže i privuče me u svoj zagrljaj. Navalim svoju glavu na njegove grudi i tako se zagledamo u sunce koje je polako zalazilo.
•
•
•
KRAJ
Došli smo do kraja još jednoj lepog ljubavnog para, koji je dokazao da prava ljubav uvek pobeđuje, a ja cu biti presrećna, ako ostavite komentar ukoliko ste čitali. I druzimo se i nadalje sa novom pričom.
Voli vas vaša Kriss♥️