Karta za pakao

2

Skupljam snage da ustanem iz kreveta, osjecam da me tijelo izdaje ali dala sam svoj maksimum da se presaberem cim sam cula je da izasao ih kuce.
Taj covjek je moja najveca greska u zivotu!
Spakovala sam Matejove stvari sto sam vise mogla te uzela neki deo novca uzmem iz sefa kom sifru dogo nisam mogla znati

-"  Dobar dan"

Usla sam kod direktora skole te jasno stavim dozanja zasto odlazim sa svojim sinom. Rekla sam svu istinu bez imalo skrivanja. Prijetim da cu prijaviti sudu te iskoristim jedno od punomocja koje je zbog hitne situacije morao potpisati za naseg sina.

-" Kunem se Bogom da ako ga zovnete i javite mu vasa zena ce znati za Billy"

Nisam zla samo sluzim se svim srestvima kako bih otisla iz ovog pakla. Ustuknuo je kao da je cuo nesto strasno, a ne ime svoje ljubavnice.

-" On je policajac, inspektor kako mislite da pobjegnete od njega?"

-" Velika je drzava u kojoj idem"

Pokupila sam Matejevu dokumentaciju te kad me ugleda na hodniku pojurio je ka meni. Pametni moj decak je uzeo moju ruku  bez da ista pita znao je sta se desava. Taksi nas je vodio direktno do aerodroma...

-" Kuda idete?"

-"  Idemo u Spaniju"

-" Imate Spansko drzavljanstvo gospodjo"

Klimnem glavom dok ona pogleda ka punomocju,a potom ka mom sinu.

-" Sta vam je decak?"

-" Ja sam sin, najhrabrijoj mami na planeti"

Njena stroga faca se promjenila u sekudni. Pruzajuci nam natrag dokumentaciju.

-"  Vas sin je pravi smeker..."

-" I vi ste sarmantna teta"

I on i ja smo znali da je taj papir odavno istekao, a kao da nije sarmirao je zenu samo da ne pregleda dodatno.

-" Po nekad mi je drago da sam morao u Ameriku na hitnu operaciju"

Prosaputao je kada se dovoljno odmaknemo...Ta operacija koji je imao je izlaz iz pakla jer bez papira ne bi mogao  da ide sa mnom.

Poslednji smo usli na direktan let za Barselnu, nakon  sjela sam pored njega i snazno ga zagrlila.

-" Cuo sam sinoc sve"

-" Ljubavi od danas vise nikada necemo da se sjetimo tog covjeka"

-" mrzim ga mama, mrzim ga"

Poljubila sam ga  u kosocu.

-" cuvacu te mama, zavrsicu najbolje skole i stvoricu nam sve sto nismo mogli da imamo"

Poletanje je krenulo, a trzanje mog sina me trgne iz misli. Anton, mahao je rukama bijesan kao ris.

-" mama molim te nemoj da nas uhvati"

Vidjeti tog skota je nesto sto me je posebno unistavalo.

No i pored toga sto su ga drzali ljudi i pokusavali da signaliziraju posadi aviona niko nije video osim par putnika koji nijesu marili  jer se polako  avion odmicao od ulaznog dijela.

-" Nikada vise ga necemo videti"

Rekla sam uvjeravajuci sina koji je od straha stezao moju ruku u svoju.

Spavao je po prvi put mirno, a ja  kao neko  dijete siroko se nasmijm sama sebi.  Trebalo mi je toliko vremena da sredim  mogucnost da odem iz zemlje. Rodjenje u spaniji i drzavljanstvo zene koja me rodila su zaista  bili znacajni i jedino na cemu sam zahvalna ljudima koji su me doveli na ovaj svet. Nikog vise nikada ne zelim da vidim!

Zapocinjen novi zivot, posle  11 godina pakla, stvarajuci sinu zivot kakav zasluzuje.