Kao mala stalno bih sedela na ljljasci u dvoristu i pavusila dobro poznate stihove
Al je lep ovaj svet tamo potok onde cvet... ili kako vec ide ali s vremenom to me prestalo smirivati umesto toga u meni je stvatalo zudnju za bezbriznim detinjstvom .problemi su navirali sa svih strana dok me nakraju nisu potopili,pokusala sam isplivati ali nisam uspeva neka mevidljiva nit me je drzala i vukla sve dublje u nepovratno crnilo kojej je pretstavljalo moj novi zivot.Saznaje o raku i o tome da ako hitno ne odem na operaciju imam jos samo pet meseci zivota jos vise me je unistilo ,moj zivot i vreme koje je prolazilo delovalo je kao pescani sat koj svakoga treniutka moze presuti i poslednje zrno peska i poskednji minut mog zivota.Promenika sam se nisam vise bila ista od vesele devojke koja je uvek nosila cvetne haljinice ostao je samo les bez emocija jedino sto se nije promenilo bile su cvetne haljinice koje idalje nosim.Ali ovaj momak on je kao svetlo u svoj ovoj tmini kao tracak nade ko sam bezdusno ugasila ili nisam??
''Tinaaaaaaa'' cujem poznati glas crnokosog decka koj izbezumljeno trci ulicama,zastade ne sekund i pogleda oko sebe pogled mu se zaustavi na meni kada dotrca i sede tik uz mene
,,Zasto si onako odjurila'' dok se i zama zapitah zasto? Zasto jednostavno nisam mogla da pristanem na to da me je neko primetio? ,,Nne znam '' iskreno sam odgovorila i pogkedala u dva svetlucava zelena kristala koj su me tako brizno gledali ,,Obecaj da vise neces bezati'' brizno je rekao i obrisao suzu koja je stvarala poznat osecaj na mom obrazu ,,Obecavam'' jedva cujno sam izgovorila i spustila pogked ka zemlji kada su se na njoj poceli pojavljivati mokri kruzici ,mnozili su se i padali jedan drugi treci nizali su se kao biseri dok na kraju nisu poceli da prekrivaju ceo grad ,,Kisa'' tiho sam izgovorila i nasmejala se volim kisu dok pada imam osecaj da neplacem sama ,,Znam kisa je predivna'' rekao je crnokosi decko pokraj mene bledo sam ga pogledala jel mi on to cita misli nesmejao se blago dok je pokazivao svoje savrseno bele zube ''Razmisljala si naglas,, ah sad mi je lakse ustala sam ali opet sela na ljljasku vrtelo mi se primetio je to i uzeo me u narucje krenuli smo u potpuno nepoznatom pravcu dok nismo stigli do....
Nadam se da vam se svidja i ovaj nije nesto dug ali stvarno nemam inspiraciju :P
