VRSTE- Marcus

BOJIMO SE SAMO ONOG ŠTO VOLIMO- LAV TOLSTOJ

Sabrina je sjedila na kauču, u poluležećem položaju, polagano pijući čaj. Tupo je gledala ispred sebe, u ništa.

„Jesi li dobro?", zabrinuto ju je upitala Anna. Pitanje ju nije ni dotaklo. Bila je duboko zamišljena.

„Sabrina?"

„Hm...", pogledala je zbunjeno u Annu.

„Pitam te, jesi li dobro?"

„Dobro sam", izdahnula je.

„Sabrina...", ulovila ju je za ruku. „To što si doživjela je veoma traumatično iskustvo. Znam to iz prve ruke. Ako trebaš razgovor, tu sam."

„Kako si sve to prebrodila?", upitala ju je tiho.

„Gabriel", osmjehnula joj se nježno. „Za mene je otmica, u jednu ruku, imala terapeutski učinak. Po prvi put sam se istinski izborila za sebe, a na kraju svega sam pronašla Gabriela. Ili,...", zastala je na trenutak, „on je pronašao mene."

„Pronašli ste jedno drugoga", konstatirala je mirno Sabrina.

„Da."

Trenutak tišine.

„Trebala bi razgovarati s Marcusom", započela je Anna. „Trebao bi ti objasniti..."

„Objasnio je", odrješito je odgovorila Sabrina.

„I?"

Izdahnula je mučno. „Nisam spremna", pogledala je šalicu čaja u svojim rukama. „Treba mi vremena."

„Jesi li mu to objasnila?", upitala je Anna.

Kimnula je glavom.

„I što ti je na to rekao?"

„Rekao je...", zastala je, „da će me čekati vječno. Da za njega ne postoji nijedna druga."

„A za tebe?"

Pogledala je u Annu suznih očiju. „Što misliš?"

„Nije važno ono što ja mislim, važno je ono što ti osjećaš", odgovorila je nježno.

„Trebam mi vremena i prostora", ponovila je.

„Kada se voli-ni odsutnost ni vrijeme ne predstavljaju ništa-Charles Dickens", kazala je Anna.

Sabrina joj se samo lagano nasmijala. „Znaš, nikad nisam imala vremena samo za sebe. Godinama sam bila Romanova opsesija, bježala sam od njega, a zatim je došao Lucien. Ne mogu Marcusa staviti u isti koš s njima, ali prije nego što me spasio, povrijedio me. Možda njemu onaj poljubac nije značio ništa, ali meni je značio sve. Uništio je sve", pogledala je tužno u Annu.

„Daj si vremena, ali nemoj odustati od njega. On je tvoja druga polovica."

„Znam, zato me sve to boli još i više."

„Razumijem", kimnula je Anna. „Onda, što imaš prvo u planu?"

„Nemam nikakav plan."

„Ako želiš i dalje biti u stanu i gledati filmove, isto dobro, ali vrijeme je prekrasno i mislim da bi trebala izaći. Nakon 5 dana što si zatvorena doma, vrijeme je da vidiš malo sunca."

Sabrina ju je pogledala iznenađeno. „Znaš što? Imaš pravo", ustala je s kauča.

„Želim povratiti svoju prirodnu boju kose!", izjavila je s osmjehom na licu. „Predugo sam se skrivala."

„Odlično!", nasmijala se Anna. Zazvonio joj je mobitel. „Ali molim te, istuširaj se i izađi iz te smrdljive pidžame. Kasnije idemo na piće. Amanda mi je upravo poslala poruku."