Ljubav je igra koju može igrati dvoje, a da oboje pobede – Eva Gabor
Iz dubokog sna me je probudilo kucanje.Iako su topli sunčevi zraci još odavno udahnuli sveži dah novog dana, moja soba je ostala mračna.Tamne i duge zavese su sprečavale prolaz topline kao čuvari.Hteli su da održe noć.Ne znam da li samo u sobi, ili u meni.
"Bea"- tihi Sebastijanov glas je ujutru zvučao ne tako prijatno.Nisam želela da ustanem.Moja duša je još uvek lutala nebom snova i nije želela da odgovorim,niti da se zvanično probudim.
"Bea"-ponovi on - "Jesi li budna?"-upita te pokuca još jednom.
"Jesam"- odgovorih ja umorno te polako ustadoh i uzeh ogrtač kako bih se upristojila.
"Udji"-ustala sam i polako pomerila zavese te me je bljesak zraka u sekundi probudio i blago utoplio.
Škripanje vratima me je upozorilo kako je moj brat kročio u sobu.Uzdahnula sam i nasmešila se gledajući ga.Više nije mladić.Postao je muškarac koji je tik pred vratima braka.Svaka koja ga dobija može se nazvati srećnicom.Kada bi zaboravili da izgleda kao Bog Apolon (usudila bih se reći i bolje ali ne želim da cela Grčka proglasi rat protiv nas) , njegova empatija, saosećanje, dobrota, požrtvovanje i još mnogo prekrasnih osobina bi postidele tu lepotu.Mislim da nikada nisam srela bolju osobu.Medjutim, kao i svaka sestra svog brata dižem u nebesa.
"Otac i Stefan su spremni za doručak"
"Očekuju te"
Klimnuh glavom i pozvah Doru kako bi mi pomogla da se obučem.
"Biću spremna za minut"- rekoh
"Stefan i ja idemo do grada.Šetaćemo promenadom sa Wilsonovima.Voleli bi kada bi nam se pridružila"- izjavi on sa blagim osmehom.
Šetanje promenadom.Niz osudjujućih pogleda koji se mešaju sa zavidnim.Ne znam da li želim da učestvujem u toj predstavi.Ne znam šta je toliko privlačno u tom aktu tračarenja, odmeravanja, nikada nisam uživala u tome.
"Da li ću biti previše nepristojna ako odbijem?"- upitah
Već sam mogla da predvidim njegovo nezadovoljstvo koje je nakon par sekundi otkrio svojim izdahom a onda laganim koracima krenuo u istragu moje sobe, ćuteći.Stajala sam pored prozora i nadala se da će me pustiti da danas uživam u samoći, mada su šanse za to bile male.
"Ocu se tvoj odgovor neće svideti"- odgovori on uzimajući jednu knjigu -" Znaš da ne voli što ne ideš na takve skupove.Već neko vreme si ograničila svoje prisustvo na imanje"- ništa nije slagao.
Već sam mogla da očekujem da sledi lekcija o tome kako sam već odrasla žena, kako je vreme da se pojavljujem na balove, na šetnje, gradske priredbe kako bih što brže upoznala tog neženju koji će me uzeti za ženu.
"Znaš, nisi više tako mlada"- počinje - " Ovako zatvorena u kući sigurno nećeš naći budućeg gospodina.Ne možeš ni zamisliti koliko se već gospodjica bore oko mladih neženja.Ne želim da ti ostanu oni "- nikakvi, nepoželjni, nekompatibilni za našu porodicu- "Manje prikladni"- bila sam blizu.
"Bez uvrede , Sebastijane, ali nigde ne žurim"- odgovorih dok polako češljam svoju kosu.
"Bea" - njegov glas se pretvorio u očev.
