Zagrli me ti.../Joško Gvardiol/

III.

*05:00 ujutro,atmosfera u kući ja za neko čudo tiha,ne čuju se zvukovi žurnog ustajanja,otvaranja vrata i trčanja do vrata naše sobe*

Dobro jutro najdražaa-reče Joško i poljubi me

Jutro mili-rekla sam

Što ćemo danas?-reče Joško

Pa,ja sam za da tvoji upoznaju mene,a i Adri njih-rekla sam

Može malena-reče Joško

*i,naravno naša zakasnjela budilica je dotrčala do nas*

Jutroo-reče Adri i zagrli nas oboje

Kasniš pile-rekla sam

Tata,znači danas upoznajem drugu baku?-reče Adrian

Da,sine-reče Joško

Jupiii-reče Adrian plješćući rukama

Veseliji si sad više nego kad si upozno si ćaću-rekla sam

Ali,baka je baka-reče Adrian

Bome,u pravu si sine-reče Joško

*naravno,napravila sam doručak i krenula se sređivati*

*počela sam polako paničariti,jer ne znam što da obučem*

*taman je i Joško došo*

Malac sređen-reče Joško

Tata me sredio-reče Adrian sa velikim osmijehom na licu

Veliko bravo za tatu što te nije spremio u klošara,s obzirom da nema pojma gdje su mu gaće-rekla sam

*ja nisam svjesna da je ovo zapravo realnost,mislim ko bi reko da slavni nogometaš ima sina ss slavnom sestrom rukometaša,ja i dalje nisam svjesna da smo nas dvoje zajedno i da zajedno odgajamo sina*

Ja ne znam što da obučem,dal da obučem nešto cozy,moždaa nešto casuall?-rekla sam

Ja sam za ovu kombinaciju-reče Joško

*izvukao je iz ormara bijelu košulju i plave trapke*

Znaaš da te obožavam-rekla sam i poljubila ga

Znam to,al ja te voliim duže-reče Joško

*nisam se ništa ni pretjerano šminkala,malo korektora na podočnjake,prozirne maskare i nude ruža*

*ISUSE,NIJE VALJDA DA SU STIGLI,O MOJ BOŽE,SRUŠIT ĆU SE,MENI LJUDI NIJE NIMALO DOBRO*

*žurno sam bratu napisala poruku da ako bude čuo da sam završila u bolnici,da je to od nervoze i blagog stresa(od viška glava ne boli)*

*Joško ih je dočekao i uveo,a ja sam ganjala Adriana,jer je tia ostat gori,jer se stidi nih upoznat*

Pa,ljubavi,koliko smo o tome puno puta pričali,da se nemaš čega stidjeti i sramiti,ako im ne svidiš,pobogu,moraju te volit,jer si im unuk-rekla sam

A,što-što ako im se ti ne svidiš???-reče Adrian

Ako im se ne svidim,pa bože moj,to je Joškov ukus cure i neka se pomire sa istinom-rekla sam

*sišli smo dole,zajedno*

Znači,ti si Celestina?-reče njegova majka

Da-rekla sam

*odmah me je uvukla u topli zagrljaj*

Joj,ja sam potpuno smetnula,ja sam Sanja,a ovo su Lorena i Franka-reče Sanja

*naravno,i one su me čvrsto zagrlile*

*sjeli smo,Adrian je odmah sjeo u moje krilo i okrenio njima leđa*

*šaptala sam Adrianu u uho*

Sjeti se što ti je tetak govorio,da se ne trebaš stidjeti svoga karaktera i osobine

*okrenuo se i gledao u njih kao malo lane*

Meni Adrian nekako više vuče na Celu-reče Lorena

Jelda?-reče Sanja

*naravno,ostali smo pričati još otprilike dva sata*

*nisam ni primijetila da mi je sin zaspao*

Idem ja da ga stavim u krevet,vidi se da je pospan-rekla sam

Neka,ne žuri ti-reče Sanja

*ove Sanjine riječi potpore,ja ću se mjk rasplakat od sreće što ju imam za svekrvu*

*vratila sam se dole*

Ništa dragaa,vidimo se sutra,laku noć-reče Sanja i zagrli me

Laku noćć-rekla sam

*nakon što su otišli,sinula sam šminku i zalegla*

I,jesi mi preživjela?-reče Joško

Bio si u pravu,nisam se uopće trebala brinuti-rekla sam

Vidiš da sam u pravu-reče Joško mrljajući mi kosu

Hvala tebi,što si tu uz mene da me smiriš u bezveznim situacijama-rekla sam

Volim te malena-reče Joško i namjesti mi glavu na njegova prsa

Volim te mili-rekla sam

*Adrian u sredini be like;"a,ja kao ne postojim,mene ste zapostavili,neka,neka,samo se vi mazite,pa ćemo vidit ko će se brinuti o vama u starosti"*