Predsednik

Šesto poglavlje - Intervju

Višnja

Celi dan sam provela smišljajući pitanja. Svako pitanje koje sam stavila na papir ispred sebe sam dobro odmerila i sa pažnjom sastavila. Mnogo sam razmišljala o svakoj reči koju ću izgovoriti, da nije previše privatno, da ne bude neprofesionalno....

Daki i ja smo tačno u podne bili u zgradi predsedništva. Smešteni smo u jednu prostranu prostoriju. Daki i ja smo namestili opremu za snimanje tako da dve stolice i stočić budu u prvom planu a otmena imitacija kamina i zastava države budu u pozadini.

U blizini je bilo i ogledalo pa sam iskoristila priliku da proverim kako izgledam. Obukla sam krem haljinu da v izrezom i preko nje crni sako na kom sam podvrnula rukave. Moju plavu kosu sam pustila da pada niz leđa i našminkala se. Potrudila sam se da izgledam profesionalno ali i atraktivno.
,,Izbaci malo te grudi!" kaže mi Daki sa smeškom dok me odmerava.
,,Gledaj svoja posla i ne lupetaj." kažem ne obazirući se na njega.
,,Ja i gledam svoja posla odnosno kameru. Kažem ti da izbaciš malo dekolte da bi gospodin predsednik imao u šta da gleda." kaže tiho sa zlim smeškom na licu a ja pocrvenim kao paprika.

Taman sam se okrenula spremna da se posvađam sa njima ali su se vrata otvorila a ja sam pregrizla jezik. Aleksej je lagano ušetao u prostoriju sa polu osmehom nameštajući manžetnu na rukavu košulje, bio je obučen u crno odelo koje mu je savršeno stajalo. Prišao je meni i Dakiju koji smo ga gledali i najpre je pruži ruku Dakiju.
,,Aleksej Todorović." kratko je predstavio.
,,Dalibor, čestitam na pobedi gospodine predsedniče."
,,Hvala." rekao je i okrenuo se ka meni i nasmejao se tako da mu se vide blisavi zubi.
,,Goslođice..." rekao je i ispružio ruku.
,,Takođe bih želela da vam čestitam gospodine Todoroviću. Ja sam Višnja Jović, novinarka redakvije Istražitelj." dok sam govorila primila dam njegovu ispruženu ruku.

O bože kako mu je mekana koža...

Na trenutal sam krenula da se topim ali sam se brzo sabrala.
,,Pročitao sam vaš članak od pre par dana, stvarno ste talentovani."
,,Hvala vam." nasmejala sam se a on je pokazao ka stolicama.
,,Hoćemo li?"
,,Naravno."

Daki mu je prikačio bubicu i smestili smo se. Na Dakijev znak sam najavila emisiju.
,,Dobro veče poštovani gledaoci, dobrodošli u novu epizodi emisije Jedan na jedna, ja sam Višnja Jović, novinarka redakcije Istražitelj. Pre par dana su u Srbiji održani izbori na kojima su građani izglasali novi sastav narodne skupštine ali i novog predsednika republike. Ja večeras imam čast da ugostim pobednika u trci za mesto predsednika države, gospodina Alekseja Todorovića. Gospodine predsedniče, dobro veče i dobrodošli u našu emisiju." dok sam govorila gledala sam u kameru ali sam na svoju zadnju rečenicu pogledala u njega. Svo vreme me je pomno posmatrao i slušao.
,,Dobro veče vama i vašim gledaocima, drago mi je da me pozvali. Pre nego što počnemo voleo bih jos jednom da se zahvalim svim građanima koji su izglasali poverenje meni i mojoj partiji."

,,Večeras ćemo pričati o trenutnim i budućim dešavanjima na političkoj sceni Srbije ali ću vam postaviti i par ličnih pitanja ako je to u redu, narod zna malo o vama i žele da upoznaju šefa svoje države." svo vreme sam se trudila da održim uljudan osmeh na licu i da izgledam profesionalno ali sam dobila napad vrućine zbog nervoze.
,,Naravno, samo izvolite."
rekao je a ja sam udahnula i postavila prvo pitanje.
,,Da li ste očekivali pobedu na izborima?"
,,Nisam očekivao ali sam se nadao." kratko je odgovorio što me začudilo jer političari uglavnom daju vrlo opširne odgovore i neretko skreću sa teme.
,,Koji će vam biti prvi koraci na mestu predsednika države?"
,,Prvi koraci su svakako sastva nove vlade, a zatim dolaze aktuelna pitanja poput povećanja plata i penzija, izgradnje puteva i ulaganja u zdravstvo i obrazovanje."

Nastavila sam da postavljam pitanja o politici i nije me baš bilo briga šta priča. Upijala sam svaki centimetar njegovog izgleda, njegove pokrete, način izražavanja, oči...

Konačno, došao je red na malo privatnija pitanja a ja nisam mogla da dočekam.
,,Prema statističkim podacima koje smo dobili, izlaznost žena na ovim izborima je naglo skočila u odnosu na prethodne. Postali ste politički miljenik pripadnica lepšeg pola pa ću vas zato pitati da li ste oženjeni?" najpre se nasmejao a onda odgovorio.
,,Pa ne znam da li sam baš postao miljenik, ali ne, nisam oženjen."

Ima nade za mene!

,,Kako volite da provodite slobodno vreme, imate li neki hobi ili neku posebnu destinaciju gde volite da se opustite?"
,,Pravo da vam kažem, zadnjih godina imam sve manje slobodnog vremena ali kada se desi čudo i budem slobodan par dana, obavezno odem na Zlatibor i provedem neko vreme u prirodi. A kada sam ograničen sa slobodim vremenom na nekih par sati pa je put na planinu neizvodljiv, onda volim da igram košarku sa prijateljima."

Košarkaški tip...

Topila sam se od opčinjenosti ovim čovekom.
,,Kako se opuštate nakon napornog dana?"
,,Zavisi koliko sam obaveza imao, ali na primer volim da popijem neko piće ili odem na večeru sa dragim ljudima. Ipak, nekada se dešava da sam previše umoran za neka okupljanja tog tipa pa najradije ostanem kod kuće da pogledam neki film ili pročitam neku knjgu."
,,Omiljeni slatkiš?" pitam sa smeškom, ovo je urednik ubacio da bi pitanja bila šarenolika.

Aleksej prvih par sekundi ništa nije rekao ali onda me pogledao i farjerski se nasmejao.
,,Slatko od višanja." rekao je a meni su trnci prošli kroz telo. Srce je počelo brže da mi kuca a dlake na potiljki su se nakostrešile. Pokušala sam da ostanem profesionalna dok ne odjavim emisiju.

Ustao je i mahnuo Dakiju pa se okrenuo ka meni i ponovi pružio ruku. Spojila sam naše dlanove a on umesto da se pozdravi savije se i poljubi moju ruku.
,,Doviđenja gosopđice Višnja."
,,Doviđenja predsedniče..." jedva sam progovorila i skrenula pogled sa njega. Pravila sam se da čitam nešto sa papira ali sam zapravo kraičkom oka pratila kada će izaći iz prostorije jer mi se vrti u glavi od ovakvog muškarca.