Hot Guy / Calum Hood

Part 2

Zadnji sat u školi, Eva i ja idemo u učionicu matematike. Eva mi je najbolja prijateljica i s kojom provodim cijelo vrijeme u školi i kod kuće. Ona ima smeđu kosu i smeđe oči. Mršava i vitka dok sam ja njoj potpuna suprotnost. Imam plavu kosu i plave oči, mala i mršava. Ali to što nas je spojilo je muzika. Slušamo Green Day, All Time Low, Blink-182.
Zvonilo je za početak sata. Profesor Mcdonald ušao u učionicu i nastala je tišina. Zadao nam je 10 zadatak i to smo rješavali do kraja sata. Kad je zvonilo za kraj sata predali smo mu bilježnice da nam da ocjene iz tih zadataka. 
Izašli smo iz škole i krenule smo kući. Jedna i druga smo stavile slušalice u uši i pustile glazbu da svira. Tako nam je bio svaki dan kada bi išle kući.  

Došla sam do kuće i otvorila ulazna vrata kuće i štene dotrčalo do mene. Još mu nisam dala ime, još moram razmislit. Uzela sam ga u ruke i otišla do kuhinje gdje je mama bila.

''Bok.'' javila sam se.

''Bok dušo, već si došla kući, oh Bože kako vrijeme brzo prolazi, još malo pa će ručak bit gotov.'' rekla je mama.

''Okej, ovaj kako će se zvat štene?'' pitala sam nju, možda ona ima kakav prijedlog.
''Ne znam, ne moraš mu odma dati ime, možda se budeš poslije sjetila nekog lijepog imena.'' 

''Oh, u redu.'' rekla sam i putila psa da se igra.

Otišla sam u svoju sobu ostaviti stvari i presvući se.
Ostavila sam torbu u kutu sobe i obukla trenirku i majicu od Blink-182.
Sišla sam dolje i ručak je bio na stolu. Jela sam juhu i meso s umakom. Kad sam jela otišla sam napravit domaću zadaću. 
''Eej dušo idem malo prošetat psa.'' rekla je mama kad je ušla u moju sobu.

''U redu.'' 

Kad sam napisala zadaću, uzela sam laptop i otišla na youtube slušat pjesme. Pustila sam od Nirvane 'Come as you are' Nakon što samo oslušala još puno pjesama od različitih izvođača došla je mama u sobu plačući s psom. 
''Što se dogodilo?' upitala sam ju, a ona samo sjela na moj krevet. Došla sam do nje i zagrlila ju.
''Tata..umro je'' jedva je izrekla i počela još više plakati, a uskoro sam joj se i ja pridružila. Moj tata bio je u bolnici već par mjeseci imao je rak pluća. Ja sam se svakog dana molila da preživi ali' ipak nije.

Uzela sam psa izišla iz kuće. Ljudi su me svi gledali uplakanu. Trčala sam do parka i spotaknula se. Brzo sam se ustala, nisam znala šta me  više boli. Sjela sam na klupu i gledala u nebo. ''Nedostajat ćeš mi tata.'' rekla sam tiho gledajući u nebo dok su mi suze brzo kapale jedna za drugom niz obraze.

---

Nakon tatinog pogreba život mi se okrenuo naglavačke. Više nisam bila sva svoja. Popustila sam u školi, nisam više bila društvena osoba nije mi se dalo slušat njihove razgovore. Stalno sam bila zaključana u svojoj sobi i slušala pjesme. 

''Bea, otključaj vrata!" derala se mama s druge strane vrata.

''Ne želim!'' uzvratila sam joj hladno.

''Daj otvori, moram popričat s tobom.'' rekla je i onda sam se ustala s kreveta i otključala joj vrata.

''Reci.'' 
''Pusti me da uđem unutra.'' rekla je i sjela na moj krevet.
''Bea, dušo, ne možeš stalno biti zaključna u sobi, nije kraj svijeta što je tata umro!'' rekla je kao da joj u životu tata nije ništa značio i koda joj je drago što je umro. 
''Kako se usuđuješ to da govoriš?''  dreknula sam na nju i udarila šakom od zid.
''Nisam tako mislila, oprosti, ajde sjedi, smiri se.'' rekla je 
''Izađi iz moje sobe.'' rekla sam i pokazala rukom prema vratima

''Ali..'' 

''Nema ali, nego izlazi odma iz moje sobe.'' 

Kad je izašla, zalupila sam vratima i sjela na krevet. 

----------

Evo nastavka :D *poslušajte pjesmu koju sam vam stavila*
U idućem će nastavak biti bolji jer.. (eew nećuu vam reć vidjet ćete sami)

Molim vas da ostavite koji komentar, puno bi m značilo :D
#BigLove♥