Hot Guy / Calum Hood

Part 4

-Slušajte pjesme koje vam stavim dok čitate nastavak-
                                                                             --
Sljedeći dan u školi došla do ormarića za knjige da uzmem matematiku i kad sam ga otvorila ispao je jedan papirić na pod. Podignula sam ga s poda i na njemu je pisalo 'Sorry♥'

To je sigurno od Jacka. Nasmiješila sam se na poruku i otišla u učionicu matematike. Calum je došao iza mene odmah i pogledao me s smiješkom na licu, odmah čim sam ugledala pao mi je smiješak s lice. Prevrnula sam očima i on je to vidio. Nije sjeo kraj mene kako bi trebao nego je sjeo kraj Lukea. Oh, izgleda da si već našao prijatelja, bar mene neće gnjavit. 
Unišla je profesorica, svi smo se ustali i pozdravili je. 
''Dobro, jeste spremni na rješavanje zadataka pred pločom za ocjenu?'' upitala nas je profesorica.

''Nee!'' rekli smo svi uglas. 
''Moramo barem jednog učenika ocjenit danas, fali vam ocjena za ovaj mjesec.'' na njezine riječi svi smo prekrenuli očima jer nitko nije htio riješavat zadatak za ocjenu.

''U redu , idemo izabrat jednog učenika ili učenicu.'' 
Samo da mene ne izabere, ne znam ništa. Bože pomozi mi.
''Bea Miller. Molim te dođi riješit  zadatak.'' ostala sam zbunjena, zašto uvijek baš ja, ostala sam sjedit na svom mjestu, svi su gledali u mene, a onda je profesorica opet progovorila: ''Bea, hoćeš doći pred ploču ili ću ti odmah upisat jedan.'' 

A shit! Ne treba mi još jedna jedinica u ovom mjesecu.

''Ovaj..'' krenula sam reći kako ništa ne znam, ali me je Calum prekinuo ''Profesorice,mogu ja umjesto nje riješit zadatak?'' upitao ju je, a ona se nasmiješila i rekla: ''Možeš, a ti Miller se za idući sat pripremi.'' na to sam samo  klimnula glavom.
Calum je otišao do ploče, profesorica mu je zadala zadatak i on je nakon nekoliko minuta riješio. Dobio je pet. Kad je išao do svog mjesta, prošao je pokraj moje klupe i namigno mi. 

-

Kad je bila završila nastava, uzela sam knjige iz ormarića i krenula prema izlazu škole. 
''Hi!'' pozdravio me je Calum i stao kraj mene.
Nisam mu ništa odgovorila. Možda mu moram zahvalit što me je spasio pod matematikom da ne riješim zadatak. Ah ipak neću, nije se on meni ispričao što me je slijedio do groblja. 
''Nećeš mi zahvalit što sam te spasio pod matematikom?'' rekao je pomalo tužnim glasom.

''Ne, jer mi se nisi ispričao što si mi slijedio do groblja.'' rekla sam ljtito i povišenim tonom.

On me je pogledao zbunjeno i počeo nešto govoriti al' ga nisam čula jer sam već izašla iz škole, a on je ostao stajati na sred školskog hodnika. 
Kad sam izašla iz škole otišla sam do Jacka koji je bio s svojim društvom. Nikad se nisam družila s njegovim društvom i ne znam kakvi su, a iskreno nije me bilo briga za njih.

''Hey, ljubavi!'' došla sam do njega i zagrlila ga, što je on isto napravio.
''Hey mala, ne ljutiš se zbog onoga jučer?' upitao me je smiješeći se.
''Ne, oprostila sam ti.'' rekla sam veselo.

''Stvarno?'' upitao je Jack u čudu. Što se sad čudi, ispričao mi se preko onog papirića, a zna da ja volim kad mi se nekako drugačije ispriča i meni je ono na papiriću bilo slatko, pa sam mu oprostila. ''Aham.'' rekla sam.

''Stvarno nisam se htio derati na tebe jučer, nije mi bila namjera.'' rekao je i poljubio me je.

''Ma okej.'' rekla sam smijući se. ''Bilo mi je slatko jer si mi se na drugačiji način ispričao, pa sam ti odmah oprostila.''  rekla sam, a on je ostao zbunjen.

''Bea, ja ti se nisam ispričao.'' rekao je i sad sam i ja ostala zbunjena.

''Molim?'' rekla sam i stala ispred njega.

''Pa ja ti se nisam na drugačiji način ispričao.'' rekao je.

''Znači, ti mi nisi napisao ono na papirić?'' pitala sam ga.

''Nisam.'' rekao je hladno.

''Okej.'' rekla sam i okrenula se od njega i krenula do svog tate

''Bea, stani!'' povikao je Jack ali se nisam osvrtala.

''Stani!'' povukao me za ruku i ja sam stala, prekrižila ruke i pogledala ga. Nije ništa govorio, izgleda da je njemu teško reći 'Oprosti'. 
Bila sam ljuta na njega. 
''Znaš što, mene je tebe dosta, stalno se dereš na mene, nije ti svejedno što idem tati na grob i što ne provodim toliko vremena s tobom, znam i ja sama da nisam s tobom stalno, al' daj shvati da mi treba vremena da prebolim.'' rekla sam i suze su mi već klizale niz obraze.  Zagrlio me je, a  ja sam ga odgurnula od sebe i otrčala do groblja. 
Kad sam došla do tatinog groba, sjela sam na svoje staro mjesto nasuprotog tatinog groba. 
Pomolila sam se za njega u sebi. Još sam sjedila tamo i razmišljala o svemu, Jacku, Calumu, papiriću..
Bila sam već umorna pa sam krenula polako kući. 

__

Nije baš neki nastavak i nije ga dugo bilo, oprostite :) 
Od idućeg nastavka će biti malo bolji i bit će puno zapleta i tako, saznat će te na vrijeme :D
Hvala vam što čitate ovu priču :))
Love yaa♥