Sutra dan smo krenuli tažiti komšiju Milorada, a našli smo ga dalje od raskršća. Nažalost, kada smo ga našli bio je već mrtav. A njegova ćerka Jovana je krenula u potragu sa svojim starijim bratom Dimitrijem. Dimitrije je bio zabrinut za svog oca, a on kada ga je ugledao bio u škoku. Tog istog dana smo sahranili našeg komšiju Mirolada, a moj brat Slavko tiješio Jovanu. Moj brat je bio nesretno zaljubljen u Jovanu. Krenuli smo napojiti stoku, a moj brat Slavko me pita - "Ideš li na igranku?" "A kada će biti ta igranka?" - odgovorio sam s nekim smeškom. "Može, a gde će se održati ta igranka?" - to sam pitao svog brata Slavka, jer sam bio znatiželjan. Nisam imao devojku i nisam bio zaljubljen. "Večeras u susednom selu će se održati igranka" - Slavko mi govori, a ja sav zamišljen. Toško je veče i morali smo lagano krenuti, a pre toga smo se pozdravili s ocem i majkom. Prošli smo ono raskršće i došli do susednog sela. Celim putem se osetila vrućina, a Slavko iz džepa izvuče malu limenu čuturu,a u njoj je bila rakija. Na igranki je bilo lepo, a upoznao sam prelepu devojko po imenu Milica. Milica ima dugu crnu kosu, a blizu je bio zaveza crni konj. Pitao sam svog druga Mileta -"Čiji je to konj?" "Taj konj je od Milice" - odgovori Mile i vidi kako Milica odvezuje svog konja. Okrenuo sam se prema Milici i pružio ruku - "Dragan, drago mi je." Milica me je pogledala s vojim smeđim krupnim očima i pitala me - "Odakle si?" "Iz susednog sam sela, a odakle si ti?" "Dolazim iz sela koje je poznato po raskršću, to je susjedno selo"- odgovorila mi je, a potom upitala - "Koje to došao s tobom na igranku?" "A to je moj mlaši brat Slavko" - gledao sam u njene oči i s smještokom odgovorio. Bila je iznenađena i pitala me - "Da li si ti isto tako uspješan kod devojki kao tovoj brat Slavko?" "Do sada nisam imao devojku, a ti momka?" - odgovorio sam na pitanje i postavio njoj pitanje. "Do sada nisam imala momka"- rekla je i nasmešila se. Slavko je došao do mene i Milice, a on pogleda me i krene govoriti - "Idemo doma dosta je kasno, a Milica može s nama" - rekao i polagano smo krenuli prema kući. Kada smo došli do raskršća već je bilo gluvo doba. Polagano smo hodali i došili smo do mesta gde smo videli onu devojku u beloj venčanici, a ponovo se pojavila i bila je udaljena par metara od nas. Ispuštala je iste zvukove kao i prvi put kada smo je sreli. Milica krenuo u nekom suprotnom smeru i krenuli smo za njom. Svatili smo da je to prećac i stigli smo kući. Ispred kuće je bio naš i Milicin otac, a njih dvojica su bili zabrinuti. Milica je ugledala svog oca i pitala ga - "Oče, smijem li se udati za Dragana?" "Da, smiješ ćeri. Što kažeš domaćine?" - rekao je njezin otac, a ja sam bio zatečen. "Pristajem da se moj sin Dragan oženi tvojom ćerkom Milicom" - rekao je moj otac i pogledao me ozbiljnim pogledom. Krajem Juna smo se venčali, a ona mi je rodila tri sina i dve ćerki. Imena mojij sivova su Jovan, Stanislav, Vukašin, a imena mojih ćerki su Tajana i Draga.
