Poljubi me u vrat

Dno

Mislite da ste dovoljno lijepi dok ne dodje tezak period i tek onda shvatite koliko je zapravo tesko.Sve sam na svijetu mogla da izdrzim ali njegov odlazak ne mogu.Zabole me kosti na pomen njegovog imena boli kao ziva rana.Ne znam koliko treba proci vremena da ovo sve prodje,a mozda koliko god proslo vremena mene ce da boli.Ta bol vise nije zato sto sam ga prevarila i jer se kajem ta je bol uzrokovana nedostajanjem.Samo Bog zna koliko mi nedostaje i da bi dala sve na svijetu za njegov jedan zagrljaj.Imam nocne more od kako je otisao budim se mokre majice sanjam da me ostavlja sanjam ga sa drugom,sanjam da odlazi u najvece crnilo i zove me.Svima naravno izmislim neki san ili kazem da se ne sjecam,ali sjecam se.Kako da se ne sjecam njega pa makar i u snu.Lose sam,govorim da sam dobro ali nisam vise ne prepoznajem sebe.On me vodi u crnilo u kojem se svaki put zivota gubi.Nedostaje mi mnogo a on naravno znajuci da sam slaba na njega to koristi mahom.Nije to ljubav,znam.Ali u mome srcu je svaki dan eksplozija,i ne mogu da dodjem sebi.Cupam se iz ovoga svim sredstvima.Lako je skinuti se sa cigara,droge ,opijata ali kad dodjete do toga da moraze da se skidate i lijecite od osobe shvatite koliko je tesko zavisnicima i da su price ma hajde zaboravi ga ma mozes ti bez njega,zaboravi ga,ali kao svaki zavisnik moje potrebe protive se mojim zeljama.Kad neko postane vasa potreba.Kada ste zeljni nekoga kao vode nakon toplog dana i kao vazduha nakon ronjenja onda shvatite sta je ljubav.Shvatite da ljubav nije samo reci nekome volim te,izaci sa nekim.Shvatite da je ljubav kada vam je dovoljno da ga vidite da bi vam dan bio savrsen,da je dovoljno da vam napise sta radis kako si da bi cijeli dan bili nasmijani.Toliko sam se navukla na njega da ne prepoznajem sebe.Postala sam odvratna,arogantna,ljuta.Imam osjecaj da stojim na dnu neke pecine u blatu i kisi,a ljudi iznad mene lebde u blacima na dugi.Dizem se ali blato ispod mene je mnogo klizavo.Nekad se zapitam da li sam stvarno toliko losa osoba da mi Bog vraca ovako.Najgore od svega je sto ne mogu drugaricama reci,jer ne znam kako da im objasnim da moj nacin zivljenja svakog dana ima neko znacenje,i da sam lose i da ne mogu da disem svake noci,da imam nocne more,da me bole grudi i kosti,da ne jedem,da sam se udaljila od porodice i zatvorila u sobu,da se plasim izaci napolje,da se plasim biti budna jer cu misliti na njega,da spavam i sanjam kako me vuce u crnilo,ali sam stecna jer bi sa njim otisla ja dno pakla samo da ga vidim.Kako da objasnim da ocajnicki trazim spas ali ga nema a one ne pomazu jer misle da je ovo neko moje ludilo dok ne sazrim.Ne znam kako da objasnim da mi se desava ovo a da ocekujem da mi pomognu.Znam da bi htjele pomoci ali ne mogu objasniti da meni nema pomoci,jer ja ne zelim da mi se pomogne,jer ja ako ne mogu sama sebi pomoci bar malo kako da ocekujem da mi neko drugi pomogne.Pitaju me nekad zar ne vidis da srljas u propast,sarkasticno kazem pa ja to i zelim.To je zapravo to sto zelim.Zelim da odem od svih z propast zelim da odem na dno crnila samo u nadi da cu da ga vidim.Nije vrijedan znam,ali za mene je postao narkotik bez koga je lutanje po svjetlu gubljenje vremena a dno najcrnnjen crnila sa njim moj raj.Ne nisam nezrela,ne nisam postala losa zbog njega i ne,ja razumijem sve stvari i sve vidim i sve cujem,ali svjesno idem u propast jer je to sto zelim.Na kraju ovoga imam jedan cilj koji sam zacrtala.Zelim da vidim ko ce ostati i ko ce mi biti pravi prijatelj,i zelim da vidim da li je mene moguce voljeti.U ovom periodu trenutno brisem sve osobe iz zivota koje su lose.Ne mogu nastaviti dalje taj cilj jer to nije sve sto zelim,ali drugi dio cu ostaviti za sebe.Ne trazim puno,trazim samo da me neko voli kao sto ja volim njega.On je bio nesto posebno,jedan period u kom sam se osjecala tri metra iznad neba,a sada se osjecam tri metra ispod zemlje.Kroz ovaj period prolazim sama,tjeram ljude od sebe jer u ovo crnilo ne zelim nikoga uvuci.Ja placam svoje kazne,ja zavijam svoje rane,i ja padam na dno i niko ne zasluzuje tako nesto.Drugarice misle da se udaljavam od njih,ne ja ih samo cuvam od same sebe jer ih volim.Ah ta rijec volim,nekad je lijepo zvucala a sad u meni samo otvara rane i tjera me da me kosti zabole.Zavrsicu ovo ovdje i reci samo jedno.Moje crnilo je moj put i moje dno pecine je moja sadasnjost.Nastavicu da zavijam rane dok mi nestane zavoja,a kada ih nestane pusticu da iskrvarim i zauvijek ostanem na dnu pecine u mom najcrnjem crnilu zajedno sa njim.