skrivena ljubav

ponocna priznanja

Bila je tipcina noc skrivaca u busicevoj. Vani je uskoro pun mjesec.
Marta je bila na piku dok su svi bjezali u mrak.

Malo po malo su svi bili pronadeni i marta je "slucajno" ostavila lanu i klaru za kraj. Lana i klara su bili na svom uobicajenom mjestu cekajuci pravi trenutak za bijeg.

"Robi planira ici na posao u njemacku. Ne znam kako cu moci bez njega,nikad nismo toliko bili odvojeni."

*Mozes ako sam ja s tobom* razmisljala je klara.
Kad odjednom lana pita klaru: "molim?" Klara se zacrveni i kaze "nisam to htjela reci na glas." Lana se podsmije i kaze "bili su u pravu."
"O cemu!?" Upita klara.

"Da si malo cudna", nastavi lana, "ali meni su cudne osobe top." "Volis se druziti s cudnim ljudima?" Upita klara znatizeljno. "Nekad i vise od toga. Pogledaj samo robija." Lana odgovori.

Dok su se gledale iskrsnula je neka tenzija u zrak. Malo pomalo bez da su skuzile pocele su se priblizavat jedna drugoj. Ali u tom odjenom cuju "AHA." Marta ih je nasla i pocela trcati prema piku.

"A jebemu." kaze lana uzrujano i krene trcat, klara joj bila za petama.

"PIPAK ZA LANU, PIPAK ZA KLARU" marta uzvikne sretno.
"A neee, zasto si mene zadnju" pita klara. "Tebe sam vidila poslije lane, prestani se prenemagat." odgovori marta.

"Prestani srat, sta ju napadas." Uzvrati joj lana."lana nemoj, ne zelim nikakve svade" kaze klara zabrinuto.
"De ajde radite drame od niceg." Marta kaze sa osmijehom na licu, "samo sam se salila, BAHAHAHAHAH."

"A de naporni ste vise, jel nastavljamo igru ili ne." Kaze ana.
Robi se odjednom pojavi iza ane "ja necu vise igrati, leki i ja idemo do mene na pice."
"Zasto mene nisi zvao, ipak sam ti ja cura."

"A daj lana cijeli dan smo zajedno, neda mi se vise." Lana se samo okrene i ode iza trafostanice.
Svi su se pogledavali: "hoce neko otic za njom, izgledala je uzrujano." Deki kaze gledajuci za njom.

"Ja cu, pustite me da popricam s njom." Izjavi klara.

S brzim korakom otisla je naci lanu.
Kad je klara dosla iza trafostanice lane nije bilo nigdje. Uputila se prema njihovom mjestu u nadi da ce ona tamo biti. Kad je dosla nasla je lanu u suzama. Osvjetlila ju je, i vidjela veliku plavicu na njenoj ruci. "JEL TI TO ON NAPRAVIO?" vrisnula je klara zabrinuto. "Ja-ja.." izmucala je lana, dok joj suze liju niz obraz. "Rekla sam mu da mi ne pase sto se druzi s leonom i on.." "ON JE RETARDIRAN" rekla je klara, jos uvijek u soku. "Ma nije on kriv, ja sam glupa sto sam mu to rekla.. nije znao kako da reagira, nece on to vise." Rekla je lana, bez daha. "Gle lana, ja takve veze ne podrzavam, jos mi je gore kad je tako dobra cura u pitanju, nisi mu nista krivo nikad rekla" odgovorila joj je klara, zabrinuto. Lana ju prekine: "Nemoj samo pricati nista, sve ce bit
oke."

*Time skip*

*Bila je zima, lana se tek probudila iz podnevne drijemke, stize poruka od klare*
Klara: budna?
Lana: jedva, ova praksa umara.
Klara: aj ides do bose, dosadno mi je, eva me cijeli dan smara
Lana: dosadno ti je pa zoves mene?
Klara: a kog bi drugog zvala?
Lana: posteno. Ispred moje kuce u 7?
Klara: dogovoreno. Vidimo se!

Klara se nikad nije tako rano krenila spremati. Vec je u pola 7 bila spremna.
Sjedila je i razmisljala, njene misli prekinute zvonjavom telefona.

"Jesi spremna? Ne mogu vise cekati, ajmo odma realno"
"Evo me za 2 minute" rekla je klara s nervozom u glasu. Brzo je prekinula poziv, nabrzinu stavila svoj najbolji parfem i krenila. I zvake za hitne situacije  

"Bok" rekla je lana prekidavsi neugodnu tisinu i cudnu tenziju.
"Hocemo li krenuti?" Pitala je klara nervoznom
"Moze"

*Kupili su stvari(klara je platila) i sjeli na crkvicu*

*Time skip 1h*

"Kako stoji sutuacija s robijem?" Pitala je klara, ne znajuci koju temu vise zapoceti.

"Valjda dobro" odgovorila je lana, nesigurno.

"Ti, znas, zasluzujes nekog boljeg od njega."

"A na koga ti mislis?"

Lana i klara se pogledaju. Nisu nikad ocekivale da bi mogle osjecati ista jedna prema drugoj. Lana je stavila klari ruku na lice, priblizila ju sebi, prije nego sto je stala, pogledala ju za odobrenje, na sto je klara samo klimnula glavom, i to je lani bilo sasvim dovoljno.

Nježno su se dotakli usnama, isprva sramežljivo, kao da istražuju nepoznato tlo. No, poljubac je ubrzo postao dublji, strastveniji, ispunjen neizgovorenim emocijama koje su se nakupljale već dugo. Osjetili su slatki okus usana jedno drugoga, toplinu i nježnost koja ih je preplavila.

Njihovi poljupci bili su ritmični, skladni, kao da su pronašli savršeni tempo koji je odgovarao oboma. Ruke su im se isprepletale, tijela su se približila jedna drugoj, a svaka sekunda ljubljenja činila se kao vječnost ispunjena ljubavlju i strasti.

Lana je prekinula dug poljubac, odmaknula se i rekla: "ovo se nije trebalo dogoditi...ovo je bila samo distrakcija, ne mogu mu to napraviti."
Okrenula i pocela trcati u noc.

Klara je ostala sama, hrpa misli joj je prosla kroz glavu, ali samo jedna je bila na vrhu *ja nju volim.*