𝐼𝑔𝑟𝑎 𝑖𝑠𝑡𝑖𝑛𝑒🖤

XIX

Niti koje život tka na kraju postanu celina, lepša od one koju možemo da zamislimo i toplija od dečijeg zagrljaja. Niti koje su nas spajale bile su takve, tople i nežne i činilo mi se da sam tek sad shvatala šta znači voleti. Tek sam sad bila nesebična i spremna da se odreknem svojih sitnih navika i pravila kompromise jer je ono što je bilo pred nama vredelo više. Znala sam da i Aljoša isto oseća i zato smo jedno drugom postali deo svakodevnice. Živeli smo na dve adrese, raspored upravljali jedno prema drugom i činili sve da nijedno od nas ne posumnja u našu ljubav. Jer je to postala ljubav one sekunde kada smo počeli da stavljamo ono drugo ispred sebe

- Nikad nisam mislio da ću ovo da priznam ali pogađala si tačno gde treba kad si govorila da sam mamin sin - rekao je ležeći kraj mene. Mazeći ga po obrazu nisam želela da u san utonemo otvarajući Pandorinu kutiju ali sam isto tako slutila njegovu potrebu da razgovaramo. Zato sam se uspravila i crni, satenski jastuk namestila iza sebe i u sebi osetila spremnost da se večeras potpuno ogolim

- Namerno sam ciljala na to. Znala sam da si uspešan i sposoban ali mi je bilo bitno da se osetiš poljuljano poput mene. Žao mi je, nisam umela drugačije

- Ne, ne zato jedina. Posle svih ovih godina malo se ljudi seća da kada se moja majka udala za oca, on je već imao brak iza sebe. I mene. Žena koja me je rodila je samo želela da dobro naplati to što sam se rodio i uspela je, ostavivši me sa ocem koji se potrudio da mi ništa ne nedostaje

- Aljoša - povukla sam ruku s njegove shvatajući da sam ga povređivala više nego što sam želela ili verovala da činim. Shvatila sam da sam po prvi put u životu zažalila što sam pogodila nečiju slabost jer je preda mnom sedeo čovek koji me nije prezirao zbog toga - Samo da sam znala..

- Nisi mogla i nisi ni trebala - uhvatio me je ponovo za ruku i činilo mi se da se nikad nisam osećala voljenije nego tada - Želim da znaš ovo. Ne pričam da bi me žalila ili se osećala krivom. Želim da znaš sve. Dakle, kada ju je upoznao, moj otac se povlačio plašeći se zbog mene i zbog nje. Zbog mene se plašio jer je mislio da će mama hteti samo njega i da me neće prihvatiti a zbog nje se plašio jer je ona, slično poput tebe, prošla kroz pakao sa ljudima koji bi trebali da je vole. Međutim, ona je prihvatila prvo mene pa njega a onda ga zamalo zaprosila. Kasija pomalo podseća na nju iako to nikad ne bi priznala

- Žao mi je. Osećam se užasno jer sam te povređivala više nego što si zaslužio

- Jesi li? Ili mi je Bog vraćao taman onoliko koliko sam ja tebe? - zastala sam tražeći reči i želeći da ga opovrgnem ali je bilo neke čudne uverenosti u njemu - Kad završim, dopustiću ti da po treći put pokušaš da se izviniš ali ti sada poslednji put ponavljam da nema potrebe. Jasno?

- Kao dan

- Nema razloga da se osećaš užasno jer ja jesam postao mamin sin. Možda iz straha da se ne osetim odbačeno ili drugačije, mama je bila naklonjenija meni nego ostalima. Imao sam više slobode od njih i sreće da samo Nestor upamti neke stvari. Znaš, ja se ne sećam kada sam joj prvi put rekao mama ali je ta priča pričana toliko puta da mogu da zamislim taj dan. Mogu da zamislim kako joj kažem " Hvala mama" i kako počinje da plače jer sam to rekao usputno, dok smo ručali. Imao sam pet godina a opet ne sećam se tog dana. Ranije mi je bilo krivo ali sad znam da je bolje tako jer se ja ne sećam ničeg iz perioda pre nego što su se venčali

- Koliko je godina imala?

- 27. Bila je mnogo mlađa nego što sam ja sada i nisam siguran da li bih mogao da budem toliko nesebičan

- Ti si njen sin, naravno da bi mogao. Kad nekog voliš, prihvataš ga sa svime što ga čini takvim kakvim je. Ili barem ja tako gledam na stvari

- Mogla bi da prihvatiš moje dete iz prethodne veze?