𝐼𝑔𝑟𝑎 𝑖𝑠𝑡𝑖𝑛𝑒🖤

VI

Nisam marila za osećaj prismotre ili iščekivanje da će me neko pratiti na praznim ulicama kada se dugo nakon radnog vremena, vraćam kući. Ne bi bio prvi ni poslednji put niti bi me to uplašilo jer je sve to bilo upozorenje. Opominjanje da shvatim kome sam se zamerila. Marila sam samo za pozive koji su dolazili dugo nakon ponoći, u kojima niko nije odgovarao kad se javim i znakove u haustoru ili ispred kancelarije da je neko bio tu. To je značilo mnogo više od opomene, značilo je da treba da povedem računa jer su blizu i jer je sve ovo samo deo onoga što bi mogli i smeli da urade. A kako sam znala da sam njihovog nalogodavca sama izazvala, stisla sam zube i rešila da strah potisnem u najdublji deo uma, kao u škrinju.

- Halo? - javila sam se nakon preduge zvonjave u kojoj sam vagala da li da dopustim da broj mog oca iščezne sa ekrana

- Halo Galina, sine, šta radiš?

- Upravo ulazim u zgradu, ti? - pitala sam usputno, ne želeći da znam. Pitala sam jer se to od mene očekivalo, ne jer sam želela da znam

- Sad sam došao kući. Ne bih te zvao da nije važno i zato moram da ti kažem da je danas dolazio neki čovek i tražio te. Ja nisam bio tu, zatekao ti je samo majku

- Je l rekao ko je? - pitala sam ishitreno nadajući se da se radi o nekome ko je bio dovoljno daleko da ne zna šta mi je od najbližih ljudi priređeno. I premda su svoj udeo u tome imali i moji roditelji, nije bila njihova krivica i zato sam osećala da se u stomaku stvara čvor od pomisli da me moje nadanje vara

- Jeste. Kada je odlazio, zamolio ju je da prenese pozdrave. Rekao je da te pozdravlja inspektor Nedić - tlo ispod nogu je počelo da se izmiče i shvatila sam da se precenila. Shvatila sam da sam njegovu neuglednu, sirovu spoljašnjost potcenila i da sam se upustila u nešto čemu nisam dorasla - Galina, sine, jesi li tu?

- Jesam, jesam - rekla sam najzad - Kad sledeći put dođe, reci mu da nemamo kontakt. To je.. to je jedan od inspektora koji je vodio istragu u slučaju koji smo dobili. Ne brinite se. Moram da idem - prekinula sam vezu znajući da koliko god bila kivna i ogorčena, ne smem dozvoliti da ih povredi. Ne posle svega, ne kada sam konačno i sebi i njima oprostila neke stvari. Ne smem dozvoliti da ispaštaju zbog moje pogrešne vere da je Nedić ništavan i vere da sam iznad svega toga.

Dok sam koračala gore dole po kancelariji, Janko i Lana su me zabrinuto posmatrali. Od mojih pripravničkih dana kada smo započeli saradnju pa sve do danas, činilo mi se da se nikada nisam osećala ovako poraženo

- Postoje načini da...

- Ne - presekla sam Lanu koja je progovorila posle minuta koji su bili teški više od tone - Kome da ga prijavim? Policiji? Unutrašnjoj kontroli? On se ne bi usudio na sve ovo da nije siguran da neće snositi nikakve reperkusije. Vrlo dobro zna šta bi mu se dogodilo da ga prijavim i zato sam sigurna da bi ga svi oni zaštitili

- Ne možeš da budeš sigurna

- Mogu, Lana  jer nemam dokaza da mi je tokom našeg razgovora pretio. Biće moja reč protiv njegove. Nemam dokaza da je došao u stan mojih roditelja da izvrši pritisak, u njihovoj zgradi nema kamera i ponovo će biti naša reč naspram njegove - sela sam u stolicu kao da se predajem i uzdahnula - Ispunio je svoje obećanje

- I šta sad? Stvarno ćeš se povući iz posla i otići? - pitao je Janko i ja sam slegla ramenima

- Koji drugi izbor imam? - rekla sam osećajući da nam svima na pamet pada ista osoba. Osećala sam da svi mislimo na Aljošu ali njih dvoje nisu znali da je to bilo biranje između dva zla. Premda je Aljoša bio manje, ostajao je isti ukus pelina na usnama i zato sam znala da se iz svega ovoga moram izvući sama čak i po cenu toga da odustanem od svega što sam želela i planirala.

U ovoj igri istine ili laži, njima dvojici ništa nije bilo sveto. Nije bilo nedodirljivih, nije bilo cene koju nisu bili spremni da plate i bili su spremni da žrtvuju sve na tom putu. Među njima dvojicom, između ostalih, stajala sam i ja, nesvesna koliki je ulog za obojicu i nesvesna na šta su sve spremni. Sada kada je ta svest udarala u glavu poput lošeg vina, imala opciju da se sklonim sve dok igra ne dođe do kraja a jedan od njih ne bude likovao. I premda sam priželjkivala da ta osoba bude Aljoša, znala sam da nikome od njih ne mogu i neću oprostiti što su mi oduzeli kontrolu. Oduzeli su mi moć odluke, naterali da bežim i odustanem i mada sam sad bila nemoćna, znala sam da ću bar jednom od njih to pre ili kasnije naplatiti.