Nepreboljivo ubistvo - nastavak Ubistvenih noći

1

𝓚𝓪𝓻𝓽𝓮𝓻

Vratili smo se pre nedelju dana i pomagao sam posluzi da spreme sve za povratak ostalih. Ovo će se ponašati kao novo polugodište, što znači da ćemo početi da učimo ostale elemente.
  "Dodajte mi merdevine", povikao sam radnicima iza mene dok smo krečili svečanu dvoranu.
  Neki momak mi je dotrčao i dodao mi merdevine i odmah se vratio svom poslu.
 
  Upravo mi je nestalo boje i krenuo sam ka hodniku gde je stajao materijal. Otvorio sam vrata a Lia je stajala naslonjena na zid dok je ispuštala dim cigare. Opet u uniformi škole koja joj je ocrtavala svaku oblinu i činilo je tako seksipilnom, kurac u pantalona mi se stvrdnuo.
  "Pušenje u školi je zabranjeno, koleginice. Mogli biste da zaradite kaznu", rekao sam približavajući joj se, terajući je da se suzbije skroz uz zid.
  Udahnula je dim i izdahnula meni u usta. Zabacio sam glavu unazad i izduvo isti.
  Odmerila me je celog, ovako znojavog i prljavog od farbe.
  "Izgledaš seksi tako", rekla je stavljajući ruke na moje grudi. Od njenog dodira sam zadrhtao.
  "Izgledam više seksi bez odeće", prošaputao sam joj na uvo i ugrizao resicu.
  "Znam", rekla je i poljubila me, i odmah sam uzvratio.
  Suzbio sam se uz nju tako da sumnjam da je mogla da diše, ali nisam mogao da se odvojim od nje.
  Naši jezici su se silovito ispreplitali sa puno želje. Moje usne su proklizale od njenih usana do uha. "Da nismo na otvorenom, sada  bih ti pocepao sve što imaš na sebi i ponovo te učinio svojom, iznova i iznova."
  Pogledala me je u oči i prstima držala bradu.
  "Nisam došla da te ukradem, mili."
  Namrštio sam se dečački i poljubio je u obraz. "Onda mi dopusti da ovo traje još malo."
  Opet sam je poljubio, spuštajući svoje ruke do njenih kukova i suzbijajući je uz sebe.
  Uzvratila mi je poljubac onako kako je umela da me izludi.
  Njena ruka zaustavila se u mojoj kosi igrajući se sa njom dok sam joj istraživao usta.
  "Ah, Kartere, opet zabušavaš", začuo sam Simonov glas iza sebe. Lia je odmah prestala da me ljubi upozoravajući me pogledom da je pustim dok je nastojala da sakrije cigaru.
  Opušteno sam joj se osmehnuo i namignuo joj, a potom se okrenuo.
  "Ponestalo mi je farbe", rekao sam dižući kofu sa poda.
  Simon se nasmejao. "Hajde, vratite se svako svom poslu. Dosta je bilo", prekorio nas je, ali znao sam da iza tog ozbiljnog glasa suzdržava smeh.
  Otišao je u dnevnu sobu gde se brisala prašina i vraćali tepisi.
  Okrenuo sam se Liji koja je bila postiđena. "Ne misli ozbiljno. On je radio isto još u srednjoj."
  "Šta ako kaže Mariji?", upitala je nameštajući kosu.
  "Ne bi to u radio. A i Maria zna za nas, zašto te plaši da joj kaže?"
  Slegnula je ramenima. "Ne znam, prosto neprijatno mi je da mi 𝑡𝑒𝑡𝑘𝑎 zna šta radim sa dečkom."
  Nasmejao sam se i poljubio je u obraz. "Ne brini se 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛. Hajdemo sad, škola se otvara prekosutra. U trci smo sa vremenom."

***

  "Kartere, jebote, budi se!", budila me je Lia dok je zakopčavala košulju.
  "Šta?", rekao sam okrećući glavu na drugu stranu.
  "Jebote, zakasnićemo!"
  Odmah sam ustao iz kreveta tražeći pantalone. Jebena votka!
  Na brzinu smo se obukli i potrčali ka predvorju dok sam ja usput vezivao kravatu a Lia vezivala nekakvu nisku punđu da ne pokaže raščupanu kosu.
  Posle nedelju dana video sam prepuno predvorije đaka, i starijih i mlađih. Ovoliko nas nije bilo ni tokom leta.
  "Koliko ih je...", prošaputala je Lia.
  "A ja ću lično šutnuti u dupe svakog ko mi zauzeme mesto u trpezariji i dnevnoji", začuo sam poznati ženski glas. Okrenuo sam i video Sofiju sa koferom pored nje. Bila je u uniformi, a kosa vezana u visoki rep.
  "Sofi!", rekao sam dok sam je grlio.
  "Nedostajali ste mi golupčići", rekla je čvrsto grleći mene i Liju.
  "I ti si nama nedostajala", rekla je Lia.
  "Šta ti se desilo sa kosom? Izgubila si četku?", upitala je Sofia Liju kada ju je pustila iz zagrljaja, a ova je prekorno pogledala.
  "Uspavali smo se. Ovo sam uradila u žurbi."
  "Gde je Čekićar?", upitao sam Sofiju.
  "Nedostajao sam ti Garsia?", čuo sam Itanov glas iza mene.
  "Falio mi je neko da ga opečem", rekao sam dok sam mu bacao pet a onda ga povukao u zagrljaj.
  "Da li vam je bilo dosadno bez nas?", upitala je Sofia dok se Lia pozdravljala sa Itanom.
  "Opasno. Bili smo sami ako ne računamo neke nastavnike i radnike koje neće ni da pričaju sa tobom", požalila se Lia.
  "To je sranje", rekla je Sofia.
  "Kako vam je bilo u Francuskoj?", upitao sam ih.
  "Prelepo. Kasnije ću vam dati poklone koje smo vam kupili", rekla je Sofia.
  Kasnije su nam prišli Kasandra, Diego i Alehandro.
  Lia je pažljivo prišla Diegu i zagrlila ga. Još je bio utučen.
  "Kako si, mili?", upitala ga je dok ga je grlila.
  Diego slegnu ramenima. "Trudim se da ne obraćam pažnju na to kako sam", rekao je snuždeno.
  Potapšao sam ga po ramenu kada je pustio Liju. "Biće ti lakše vremenom, druže. Veruj mi", rekao sam i kratko ga zagrlio.
  "Lia, jesi li dobro?", pitao je Alehandro.
  "Jesam. Nadam se da je tamo ostalo sve kao i pre svega onoga?", upitala je Lia oprezno.
  "Pa, nekako je mirnije bez Rafa. Hugo je sada vođa bande, a on je mrzeo sve što je Raf radio. Narandžasta banda više neće nikog uznemiravati."
  Lia kao da je odahnula. "Nadam se."
  "Onaj gad je bio počastvovan brzom smrću. Trebalo je da ga ja uzmem pod svoje. Dobio bi šta je zaslužio", zarežao sam prezrivo, ali sve sam zaista mislio.
  "Šta smo propustili?", upitala je Kasandra.
  "Ispriča ću ti kasnije", rekla je Lia.
  "Gde su Emese i Laura?", upitala je Sofia. "I Liam", dodala je.
  "Emese i Laura se ne vraćaju", čuli smo Liama iza nas.
  Srce skoro da mi se steglo kada se setim da je Laura rekla da ne želi da ide odavde.
  "Molim? Zašto?", upitala je Sofia.
  "Obe su pričale sa svojima. Rekli su im da ne mogu da se vrate ovamo posle onoga što se desilo Karmen", rekao je spuštajući svoju torbu do sebe.
  Pozdravili smo se sa njim.
  "Jedva čekam da legnem. Put od Australije do ovde je dug, znate", rekao je Liam istežući se.
  Pogledao sam u Liju smešući se. Sinoć je bilo veselo.
  "Da, predlažem da prvo promeniš posteljinu", rekao sam mu lupivši ga po ramenu.
  "O ma daj, imali ste tvoj krevet", požalio se.
  "Bili smo pijani. Izvini", izvinila mu se Lia sramežljivo.
  Sofia nam je pružila po tabletu za bolove.
  "Volim te", rekla je Lia uzevši jednu.
  I ja sam uzeo. Glava mi je jebeno sevala.
  Tada su se svetla promenila u dugine boje, privlačeći nam pažnju na sredinu prostorije. Svi smo napravili mesta da bi se Maria Ramirez jasno videla. Bila je u elegantnoj crno-beloj haljini sa dubokim V izrazom.
  "𝐷𝑜𝑛𝑢𝑚 𝐴𝑟𝑐𝑎𝑛𝑢𝑚𝑒! Ovo je nov početak za sve nas!", rekla je Maria uz široki smešak. Prostorijom se prostrao gromoglasni pljesak nas starijih učenika. Maria je čekala da se aplauz utiša pa je nastavila. "Znam da su neki nesrećni jer im je raspust skraćen, ali želela sam da nas što pre opet spojim", rekla je veselo ali sam znao da se iza tih reči krije predstojeća opasnost. I Lia pored mene je progutala knedlu. 
  "Ovde vidimo i neka nova lica i želimo im dobrodošlicu. Kasnije će prefekt doći u vaše sobe i pokazati vam školu. Od danas, imaćemo jednu malu izmenu. Više neće samo učenici druge godine fakulteta učiti sve elemente, nego svi od prve godine srednje. Verujem da se većina vas raduje tome. Još jednom, želim vam dobrodošlicu, a sada će vam nastavnici Ogast Miler i Bendžamin Kalun dodeliti rasporede." Tada je otišla a za dva stočića iza bili su dotični nastavnici.
  "Đaci koji idu na fakultet, molim vas da stanete u kolonu ispred mene. Svi mlađi idu kod Bena", naredio je Miler.
  Dugo smo stajali u redu i već mi je ekstremno dosadilo, ali ostalo je još samo nekoliko ispred mene i Lije.
  "Karter Garsia...", mrmljao je Miler kada sam došao na red. Pružio mi je raspored na kom su uobičajeni predmeti, ali i "vannastavne" aktivnosti. Zapravo to je vreme i mesto kada imamo sastanke Unutrašnjeg reda i "nužne" vojne vežbe koje radimo noću.
  Lia je odmah posle mene završila i imala je širok osmeh na licu. "Imam iznenađenje za tebe", rekla je onim njenim glasom devojčice.
  "Hmm... šta li to može biti?", prošaputao sam vragolasti se smešuči.
  Pokazala mi je na svoji raspored gde je upisano isto vreme i mesto za sastanke Unutrašnjeg reda. "Pristala si?", upitao sam apsolutno iznenađen.
  "Maria mi je rekla da počinjete da radite na ovome, i želim da u potpunosti budem uključena. Rekla mi je da me je ubacila na ubrzano kurs, šta god to značilo."
  "Znači da te baca pravo u vatru. Jesi li sigurna da si donela pravu odluku?", pitam je pažljivo. Znam da ako nešto pogrešno kažem da će se uvrediti i pomisliti da je ne želim tamo, što mi je poslednje na pameti.
  "Znam šta radim, Kartere. Svakako sam do guše u svemu ovome što se dešava."
  Klimnuo sam glavom. "Pa, šta da kažem. Dobro došla. Nadam se da ti se neće previše dopasti."