Nepreboljivo ubistvo - nastavak Ubistvenih noći

8

𝓚𝓪𝓻𝓽𝓮𝓻

"Kartere!", dozivao me je Vasil.
  "Da, gospodine?"
  "Moramo da razgovaramo", rekao je i pre nego što sam uspeo išta da ga pitam, okrenuo se i pohitao hodnikom.
  Pratio sam ga a on je skrenuo ka stepenicama koje vode do Marijine kancelarije.
  Ušli smo u njenu kancelariju a Maria nas je čekala uspravno sedajući u svojoj fotelji.
  "Kartere, moramo da razgovaramo o nečem bitnom sa tobom", rekla je Maria pokazujući mi rukom da sednem u fotelju preko puta nje.
  I ja i Vasil smo seli i ja sam je upitno pogledao.
  Ona mi je ćuteći pružila belu hartiju. Uzeo sam je i shvatio da je pismo otkucano pisaćom mašinom. Starinski.
 
  𝙽𝚊𝚙𝚛𝚊𝚟𝚒𝚘 𝚜𝚒 𝚟𝚎𝚕𝚒𝚔𝚞 𝚐𝚛𝚎𝚜̌𝚔𝚞 𝚔𝚊𝚍𝚊 𝚜𝚒 𝚖𝚎 𝚒𝚣𝚍𝚊𝚘, 𝙶𝚊𝚛𝚜𝚒𝚊. 𝙿𝚕𝚊𝚝𝚒𝚌́𝚎𝚜̌ 𝚙𝚛𝚎 𝚗𝚎𝚐𝚘 𝚜̌𝚝𝚘 𝚘𝚌̌𝚎𝚔𝚞𝚓𝚎𝚜̌.
  𝙿𝚘𝚣𝚍𝚛𝚊𝚟𝚒 𝚖𝚒 𝚜𝚎𝚜𝚝𝚛𝚞.
  𝙴𝚍𝚞𝚊𝚛𝚍𝚘.

  Nisam mogao da izdržim a da se ne nasmejem. "Ovo radi da me uplaši, a ako to uspe, uplašiće i vas. Ne padam na njegove jeftine fore", rekao sam bacivši pismo na Marijin sto.
  "Slažem se, ali to nije njegovo jedino pismo", rekla je i pružila mi još jedno pismo.

  𝙳𝚛𝚊𝚐𝚊 𝙻𝚒𝚊,
𝚙𝚞𝚗𝚘 𝚓𝚎 𝚙𝚛𝚘𝚜̌𝚕𝚘 𝚘𝚍 𝚗𝚊𝚜̌𝚎𝚐 𝚙𝚘𝚜𝚕𝚎𝚍𝚗𝚓𝚎𝚐 𝚜𝚞𝚜𝚛𝚎𝚝𝚊. 𝙽𝚒𝚔𝚘𝚕𝚊𝚜 𝚖𝚒 𝚓𝚎 𝚛𝚎𝚔𝚊𝚘 𝚔𝚊𝚔𝚘 𝚜𝚒 𝚙𝚘𝚛𝚊𝚜𝚕𝚊 𝚒 𝚔𝚘𝚕𝚒𝚔𝚘 𝚜𝚒 𝚜𝚊𝚍𝚊 𝚖𝚘𝚌́𝚗𝚊. 𝚄𝚟𝚎𝚔 𝚜𝚊𝚖 𝚣𝚗𝚊𝚘 𝚍𝚊 𝚌́𝚎𝚜̌ 𝚝𝚘 𝚋𝚒𝚝𝚒 𝚝𝚒, 𝚘𝚋𝚎𝚕𝚎𝚣̌𝚎𝚗𝚊 𝙳𝚎 𝙻𝚊 𝚅𝚎𝚐𝚊, 𝚗𝚊𝚓𝚟𝚛𝚎𝚍𝚗𝚒𝚓𝚎 𝚋𝚕𝚊𝚐𝚘 𝚘𝚟𝚘𝚐 𝚜𝚟𝚎𝚝𝚊. 𝙽𝚒𝚔𝚘𝚕𝚊𝚜 𝚖𝚒 𝚓𝚎 𝚝𝚊𝚔𝚘đ𝚎 𝚛𝚎𝚔𝚊𝚘 𝚍𝚊 𝚜𝚒 𝚜𝚊𝚣𝚗𝚊𝚕𝚊 𝚛𝚊𝚣𝚕𝚘𝚐 𝚗𝚓𝚎𝚐𝚘𝚟𝚘𝚐 𝚘𝚍𝚕𝚊𝚜𝚔𝚊. 𝚉̌𝚎𝚕𝚒𝚖 𝚍𝚊 𝚝𝚒 𝚙𝚘𝚗𝚞𝚍𝚒𝚖 𝚒𝚜𝚝𝚘 𝚜̌𝚝𝚘 𝚒 𝚗𝚓𝚎𝚖𝚞. 𝙳𝚊 𝚜𝚎 𝚣𝚊𝚓𝚎𝚍𝚗𝚘 𝚋𝚘𝚛𝚒𝚖𝚘 𝚣𝚊 𝚖𝚘𝚌́ 𝚒 𝚜𝚕𝚊𝚟𝚞 𝚔𝚘𝚓𝚊 𝚗𝚊𝚖 𝚓𝚎 𝚘𝚍𝚞𝚣𝚎𝚝𝚊. 𝙼𝚊𝚛𝚒𝚊 𝚝𝚒 𝚗𝚒𝚔𝚊𝚍 𝚗𝚎𝚌́𝚎 𝚍𝚘𝚙𝚞𝚊𝚝𝚒𝚝𝚒 𝚍𝚊 𝚟𝚕𝚊𝚍𝚊𝚜̌ 𝚔𝚊𝚘 𝚜̌𝚝𝚘 𝚝𝚒 𝚓𝚎 𝚜𝚞đ𝚎𝚗𝚘, 𝚓𝚊 𝚝𝚒 𝚝𝚘 𝚐𝚊𝚛𝚊𝚗𝚝𝚞𝚓𝚎𝚖. 𝙿𝚛𝚒𝚍𝚛𝚞𝚣̌𝚒 𝚖𝚒 𝚜𝚎, 𝚒 𝚋𝚒𝚌́𝚎𝚖𝚘 𝚣𝚊𝚓𝚎𝚍𝚗𝚘 𝚔𝚊𝚘 𝚙𝚘𝚛𝚘𝚍𝚒𝚌𝚊. 𝚃𝚒, 𝙽𝚒𝚔𝚘𝚔𝚊𝚜 𝚒 𝚓𝚊.
  𝚂 𝚕𝚓𝚞𝚋𝚊𝚟𝚕𝚓𝚞,
  𝙴𝚍𝚞𝚊𝚛𝚍𝚘.

  Progutao sam knedlu. Pokušao je da dođe do Lije, i da je hteo, ovo ne bi došlo do Marije nego bi uspeli da se ušunjaju u školu i ostave na Lijinom radnom stolu. Što su verovatno i uradili, a ovo je samo zamka za Mariju da misli da ga je presrela.
  "Ovo je diverzija. Neko od njegovih ljudi, ili sam Nikolas su mogli da se ušunjaju u školu i ostave pismo u njenoj sobi. Eduardo je profesionalniji nego pisama koje bi poslao poštom."
  Maria je klimnula glavom. "I tako je i bilo. To jeste pismo iz njene sobe, a pismo koje je poslao poštom je lažno Nikolasovo pismo."
  Klimnuo sam glavom. Nisam ni preispitivao kako znaju da ga Nik nije napisao. Maria je profesionalac, i zna šta priča.
  "Morate da poboljšate obezbeđenje. Kako su Eduardovi ljudi u opšte ušli u njenu sobu?", povisio sam ton a Vasil me je zaustavio.
  "Nisu. Na svakom prozoru postoji magija da niko ko je nevidljiv ne može da prođe, a ako pokuša nema šanse da se zadrži tamo gore. Znači da je neko iznutra", rekao je to sa određenom količinom žaljenja i prezira a meni se srce steglo.
  Ako je neko iznutra to uradio, imamo krticu. Kako je moguće da imamo krticu a da ja ne znam? Tri godine sam radio za njega, a nisam znao da je još neko umešan.
  Maria me je gledala sa isčekivnjem. "Ja ne znam za to. Nikolas mi nikad nije to spomenuo."
  Maria je klimnula glavom, nezadovoljna mojim odgovorom, ali je znala da ne lažem.
  "Radićemo na tome da otkrijemo ko je uljez. Za sada, ni reči nikom. Ne želimo da uznemirimo ostale. Pogotovo ne Liju."

  "Čemu ovo od jednom?", upitala me je Lia dok sam je ljubio po vratu.
  "Nedostajala si mi", rekao sam prislonivši usne na njene dok sam joj otkopčao košulju. I da, jebeno mi je nedostajala. Ovih dana sam je ređe viđao. Oboje smo bili prezauzeti.
  "Prošlo je dva dana", rekla je uz kikot dok sam joj grickao resicu.
  "To je za mene večnost i jebeno si mi nedostajala", rekao sam dok sam nas spuštao na krevet, a onda se spustio niže nje ljubeći joj stomak i ožiljak. Više me nije gurala kad bih to radio, i srećan sam zbog toga što je naizad prebrodila strah od tog ožiljka i moguće posledice koju ostavlja.
 
  "Prelepa si", prošaputao sam joj na uvo dok mi je ležala na grudima.
  Digla je glavu sa mojih grudi i sumnjičavo me pogledala a ja sam se pravio da to ne primećujem i pomazio je po obrazu.
  "Šta je bilo?", upitala me je dok je prstima mrsila moju kosu.
  Slegnuo sam ramenima i pravio se da ne znam o čemu priča. Ali da, bio sam pometen zbog razgovora sa Mariom i Vasilom ali ne želim da je potresam. Ne dok još ne moram.
  "Dobro sam, 𝑑𝑟𝑎𝑔𝑜́𝑛. Samo si mi, znaš, falila."
  Klima glavom, i ako ne izgleda kao da je poverovala, ali ipak ćuti.
  "Moram nešto da ti kažem", rekla je i prebacila je kosu u stranu.
  Upitno sam je pogledao dok sam se igrao sa jednim od njenih pramena.
  "Pre dve nedelje sam pitala Mariju da mi organizuje upoznavanje sa Natalijom Rios. Mojim bakom", prošaputala je poslednju rečenicu kao da joj je čudno što to izgovara.
  Smešim joj se. "To je divno, upoznaćeš je."
  Ona je klimnula glavom ali nije izgledala sigurna u to. "Koliko sam shvatila iz Marijine priče, moja majka je pobegla odavde zbog Natalije, a Eduardo sve ovo radi zbog nje. Ne znam šta da mislim o njoj."
  Uhvatio sam je za ruke i privukao sebi, tako da su nam lica bila udaljena jedva nekoliko centimetara. "Ne daj da te njeno ponašanje prema njenoj deci navede da loše misliš o njoj. Bake su obično mnogo bolje prema svojim unucima."
  Nasmejala se i spustila glavu na moje rame. "Jebeno ću upoznati najjaču ženu Meksika. Možeš li da veruješ? 𝑂𝑛𝑎 je moja baka."
  Smejem se. "Ne bi me začudilo da si tu snagu pokupila od nje. Je li ti Maria rekla kada dolazi?"
  "U petak. Ali to je poverljivo, ne želi da iko zna da je ovde. Ni ja ne znam gde ću i kad se naći sa njom."
   "Razumljivo. Niko ne zna za to sem mene?"
  Odmahnula je glavom. "Mislim da je i Itan shvatio kad smo zvali Eduarda pre bala", podigla je glavu i pogledala me. "Sećaš se?"
  Trenutak mi je trebao da se setim. "Da. Njega mora da je Maria već upozorila da ne govori ništa. Ti već privlačiš toliko pažnje što si obeležena. Zamisli kada bi saznali da si unuka prve žene Meksika koja je ujedno na čelu dalje organizacije Unutrašnjeg reda."
  Nekoliko sekundi je ćutala dok je to zamišljala. "Plašili bi me se, poštovali", rekla je kroz osmeh.
  Nisam mogao da se nasmejem. "Većina to već radi. Dakle, ne moraš da se brineš."
  Klimnula je glavom i nasmejala se. "Da, mislim da jeste tako. Nego jesi li čuo Nakamuru? Uskoro počinjemo sa vodom."
  Klimnuo sam glavom. "Bio je i red. Vazduh sam usavršio pre nedelju dana", rekao sam dok sam prstom pravio mali tornado.