Vukovi imaju jednog partnera za celi život. Kada ga izgube teško ponovo zavole, a taj koji ponovo osvoji njiihovo srce nakon gubitka mora biti poseban. Jedna takva, posebna žena probudit će ljubav u slomljenom mužjaku i vratiti sjaj u njegov život s...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Osećam kako mi se telo donekle opušta i kako iz mene izlazi onaj mali deo stresa kojem dopustim da me napusti svakog drugog dana, a ostalo i dalje držim dobro zaključano u sebi ne dajući mu da izviri na svetlost. Njena glava je pognuta ka dole dok joj se nutrina steže oko mene koji ne marim za ništa i istresam svoje seme u nju, po ko zna koji put ovog dana. Nikoga od nas zapravo nije briga, jer mi nismo ništa do dvoje stranaca koji su svojom voljom pristali na celodnevni seks. Zapravo ona je pristala bez da sam to i pitao i zahtevao od nje. Ali, sam joj rekao ono što jeste. Ako pođe sa mnom u jazbinu odande neće izaći verovatno do zore, jer drugačije ne ide i neće sve dok se nešto ne promeni u mom životu, a sasvim sam siguran da će to potrajati.
Do promene neće doći, jer ništa, baš ništa na svetu ne može to doneti. Ništa ne može vratiti jednu dušu nazad, ne može iz pepela ponovo stvoriti živo biće. Ono što sam najviše u životu voleo, taj isti život mi je uzeo i ostavio ništavilo. I svetla više nema, ničega za mene više nema.
– Nikada neću zaboraviti ovaj dan, kunem se – pada na krevet izmorena, ali sa osmehom na licu. Šminka na njemu se odavno razmazala, a telo joj je sjajno od znoja. Njen miris ispunjava mi nosnice i pluća, ali to me ne dira ni najmanje. – Želiš li da uradim još nešto za tebe? – pita pa rukama pređe po golim grudima.
– Dosta je. Obuci se i idi.
– Ne želim još ići.
– Trebala bi.
– Želiš li da plešem za tebe? Onako kako ti se svidelo danas?
– Ne – priđem stolu, uzmem cigarete s njega, izvučem jednu iz kutije i zapalim. Kada dim zagrebe moje grlo sklopim oči. Taj tanak bol prija. Ona ustane pa klekne ispred mene.
– Uradit ću što god zatražiš Viggo.
– Nisam li upravo zatražio?
– Osim toga. Ko zna hoću li ikada opet imati prilike biti ovde. Nijedna od nas nikada nije ponovo bila...
– Nećeš, zato se nemoj truditi. Bilo je dobro. Ispunila si šta si trebala, sada idi.
– Ali... – sad već gubim jebeno strpljenje. Hvatam je za obraze i dižem.
– Vanessa... Idi. Bilo je dobro, rekao sam ti. Hvala ti, ali dosta je. Idi i ne vraćaj se.
Oči mi poprime onu crvenkastu boju, ona samo poslušno kimne glavom. Pustim je da skupi svoju odeću, navuče haljinu i izađe van. Navučem nekakav šorc na sebe, natočim čašu žestine pa stresem na eks. Kucanje na vratima odzvoni mi u glavi kao pucanj. Mirišem samo jednu osobu kojoj je dozvoljen ulaz ovamo pa joj kažem da uđe. Proviri unutra, pa uvrne nosom.
– Znači ovo je prokleti jebarnik Aren. Miris seksa se uvukao u zidove. Nema te boje koja će to uspeti premazati.
