Vukovi imaju jednog partnera za celi život. Kada ga izgube teško ponovo zavole, a taj koji ponovo osvoji njiihovo srce nakon gubitka mora biti poseban. Jedna takva, posebna žena probudit će ljubav u slomljenom mužjaku i vratiti sjaj u njegov život s...
I, evo ga stigli smo do zadnjeg nastavka. Malo je duuužžii jer nisam htela da razdvajam u dva.Nadam se da ćete biti zadovoljni krajem i hvala svima koji su se družili sa mnom kroz ovu priču. Vaša podrška mi puno znači. Ako znate nekoga ko voli ovakve priče pozovite ga na druženje.
LY, Senka. Uživajte u finalu!
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Hladne kapi golicaju mi bosa stopala dok propadaju kroz zemlju pokrivenu slojem mahovine i trave, prošaranu pokidanim grančicama i iglicama bora koje natopljene jutarnjom rosom ne bodu nego se samo kližu o moja stopala. Prilazim proplanku na kojem su se decenijama borili vukovi u Izazovu i osećam sve koji su već tamo prisutni. Svaki član čopora, ne samo mog nego i ostalih prisustvuje Izazovu da bi bio svedok svih događanja i da bi odmah tu, na mestu s kojeg samo jedan odlazi kao pobednik videli ko će to biti.
Telo mi je ogoljeno, na meni su samo kratke hlače do kolena, bez kopči i kaiša. Ništa od toga nije dozvoljeno, samo sirova snaga tela čovečijeg i vučijeg.
Kako priđem sve se glave okrenu ka meni, Arizona i Izeria pritrče.
– Ima li vesti o njoj? – odmahnem glavom, Arizona zaplače. – Ako je povređena Viggo, ako joj se nešto dogodilo nikada si neću oprostiti.
– Ti nisi ništa kriva.
– Itekako jesam. Da je nisam dovela ovde one večeri... Ništa se od ovoga ne bi dogodilo i ona bi sada bila dobro i na sigurnom.
– Da je ti nisi dovela, njeno srce bi našlo drugi put do mene, malena lisice. Ono što je suđeno pronaći će svoj put do ostvarenja i kroz najkomplikovanije lavirinte koji stoje ispred.
–Samo želim da bude dobro. Ako je već dobila priliku da proživi svoj život, onda neka tako i bude. Ne želim da je izgubim.
– Ni ja. – Čujem komešanje i krajem oka vidim kako prilazi s druge strane okružen svojim vernim pratiocima. Šepuri se kao kakav paun, sa onim pokvarenim osmehom na usnama. Obe ženke odmahnu glavom gledajući ga s prezirom.
– Neka ti je sa srećom brate. Zapamti ko si i koliku moć imaš u sebi.
– Nadam se da neću morati posezati za njom Izeria.
– Uradi šta trebaš i pokaži tom naduvanku gde mu je mesto. – Zagrli me, poljubim joj teme, a Arizona mi stegne rame.
– Ne ubijaj ga dok ti ne kaže gde je drži. Nakon toga ga pokidaj kao papirnu kesu.
Krenem prema njemu, priznajem šta god da je radio na sebi delovalo je, jer ovako bez odeće izgleda velik, zapravo ogroman i jak. Odavno sam naučio da muškarci obrasli naduvanim mišićima nisu posebno jaki i nemaju snage pa i ovaj njegov izgled ne uzmem za ozbiljno.
– Kao i obično i ovaj put si igrao prljavo skote! – kažem on podigne obrvu u znak pitanja.
– Qui, moi?* (francuski Ko, ja?) Nemam pojma o čemu govoriš.
