Zauvek među zvezdama - 1 deo

Drugo poglavlje

*O Bože. Osećam se kao da me je neko tukao dok sam spavala. Sve me boli... Čekaj, eno ga Milan. Dal da mu se javim ili ne? Ah on je okrenut leđima, neću... Aaa ipak se okreće iii primetio me je.*

- "Zdravo Milena"
- "Zdravo Milane"
-"Kako si spavala sinoć"
-"Onako, osećam se kao da me je neko tukao čitavu noć"
-"Baš bezveze, ajde sedi malo"
-"Neka, i onako već pričaju kako sam prvi dan dobila ljubavnu ponudu"
-"Pa neka pričaju, imaju o čemu"
Aludirajući na njenu lepotu. Bila je visoka crnka, sa izraženim oblinama. Nije bila kao sve ostale devojke. Bila je posebna. Svi su je gledali. A njoj se od svih samo Milan svideo. Tačno ih je spojila neka energija. Seli su zajedno. Mada, nije mnogo prošlo, ona je morala da ide.

- "Posle petog časa se vidimo?"
- "Što se mene tiče, ja mogu!"
-" Važi maća, vidimo se"

U njoj su se borile emocije. Nije znala šta da misli nit šta da radi. Za to vreme došao je njegov drugar Marko

-"Opa majmune. Ti već bariš ovu malu. Moram priznati svaka ti čast"
-" Ee kako si ti glup! Ona nije kao sve. Ima neku mnogo lepu energiju, dečiji osmeh. Nije folirantkinja."
-"Ti si se izgleda zatelebeso ko kreten"
-" Po prvi put mogu da kažem da je prva koja mi se zaista dopala a da ne želim samo da je jebem. Nju bih čekao čitav život."
-"A za to vreme bi jebo druge ribe"
-"Eee debilčino. Ti mi reci, a pičke si samo gledao u ogledalu."
-"Dobro ajde šalim se, nemoj da si takav"

Kako su prošli časovi, Milena je krenula da ide, međutim, zadržao ju je momak iz odeljenja. Novak Grgić. Bizončina koja je bila veliki nasilnik. Tukao je sve koji su mu se zamerili, čak i one koje nisu ništa skrivili. U tom trenutku primetio je Milenu

-"A kuda je to pošla naša divlja lavica. Jao lepoto, da ne trčiš za onim majmunom"
-" Zar daješ sebi za pravo da me takve stvari pitaš? Pusti me!"
- "A što si ti tako nervozna mačkice, uff kako si divlja"

Milan je uočio da Milena ima problema sa nekim momcima i odmah dotrčao tu. Istrgao je Milenu iz njegovih ruku, a njega je uhvatio za majcu i udario ga glavom o glavu. Na šta je ovaj njemu uzvratio pokušajem udarca pesnicom u glavu. Nakon toga, Milan ga je bacio na pod i uhvatio ga uz reči

-" Vidim li te još jednom da je diraš, nećeš proći ovako! Zažalićeš što si se rodio! Jesi li razumeo?"

Uzeo ju je za ruku i odveo na autobus. A u autobusu je bila nenormalna gužva. Autobus jedva da se kretao, no njima to nije bilo bitno. Njihova tela su bila pribijena jedno uz drugo od sile gužve koja je bila u autobusu. Mada, to je ipak zasmetalo jednoj gospođi koja je prokomentarisala

"Bože me sačuvaj, ova deca ni kulture ni vaspitanja. Pribili su se jedno uz drugo kao da ne postoje ostali ljudi u autobusu. Zar Vas dvoje nemate roditelje da Vas vaspitaju. U javnom prevozu ste!"

Nisu je slušali, samo su se gledali i smejali se jedno drugome. Uskoro su došli na Zeleni venac. Odahnuli su od gužve koja je bila u autobusu, ali od one žene koja ih je uporno proganjala i keftala za njima

"Baš me interesuje gde su Vam roditelji koji su Vas vaspitali tako da Vas čitav autobus gleda! Zar Vi mislite da ste jedini na svetu koji se volite! Zar treba čitav grad da Vas gleda kako razmenjujete nežnosti!"

- "Milane, ova nas neće ostaviti na miru, molim te kaži joj da prestane."

- "MA TI BALAVICE JEDNA, KAKO SE USUĐUJEŠ DA MENE NAZIVAŠ "OVOM"? ZNAŠ LI TI KO SAM JA!" Besna žena, govorila je Mileni. Krenula je da joj udari šamar, međutim, u tome je sprečio Milan.

-"Slušaj me bolesna ženo! Pratiš nas svo vreme i još nam zvocaš iza leđa! Imaš sreće što si žensko i što si starija, inače popila šamarčinu. Bolje kreni kud si pošla dok nisam promenio mišljenje o tome."

Pustio ju je i žena je otišla. Ubrzo su stigli u kafić. On pali cigaretu, brzo je provlači kroz usne. A ona mu je samo u usne i gledala, zamišljajući da je ljubi. *O Bože, zašto ja nisam ta cigareta* Mislila je Milena u sebi.

- "Izvini, nisam te pitao, oćeš li ti cigaretu?"
- "Izvini ti, ali ja ne pušim cigare"
- "Nećeš ni da probaš? Ni ne treba"
- "A što ti to radiš?"
- "Jebi ga, mora se od nečega umreti."
- "Pa Milane, meni se ne umire, ja smatram da sam još uvek mlada za to"
- "Slažem se. Inače ovako, pričaj mi malo o sebi, voleo bih nešto više da znam o tebi. Samo znam da si iz Borče"
- "Pa ne znam šta te tačno zanima?"
- "Konkretno sve"
- "Pa dobro. Živim u Borči sa majkom i ocem Crnogorcima, i sestrom koja ima 21 godinu. Radi u nekoj pekari. Otac mi je iz Pljevlja a majka iz Nikšića."
- "A čuš... Što činiš mala"
- "Ha-ha-ha, a ti?"
- " Ja živim u Batajnici, sa majkom, ocem, bratom i dve sestre.
- "Veoma zanimljivo. Verovatno je 24 sata buka i galama."
- "Ne pitaj me ništa, jedva stignem da se okupam od sestara. Kakve su ne izlaze iz kupatila po dva sata."
- "Moja sestra je u glavnom sa zetom"
- "Udata je?"
- "Živi sa tim Sandžaklijom. Zove se Ali Kemal. Lep čovek"
- "A ja? Jesam li ti ja lep"
- "Pa šta ti kažeš?"
- "Pa ne, ja tebe pitam, želim od tebe da čujem"
- "Dobro, ako je tako, onda ću ti reći. Da, jesi. Mnogo si lep"
- "Eh ja, ne bih rekao. Na primer, ti si mnogo lepša od mene, ali ne samo od mene, nego od svih devojaka u našoj školi."
- "Eh sad mi laskaš"
- "Ja? Misliš lupam?"
- "Da , lupaš!"
- " A ne, to moje srce lupa za tobom, ja ti samo prenosim"
- " Ha-ha-ha, to je fora iz filma "Lajanje na zvezde"
- "Dozvoli mi da budem tvoj filozof"
- "A zar misliš da mogu da ti to zabranim?"
- "Ti možeš, al dal smeš?"
- "O Bože, slatko se ismejah sa tobom"
- "Pitam se dal su ti tako slatki poljupci kao osmeh"
- "Pa nikada se nisam ljubila nisakim, tako da ne znam"
- "Nisi nikad imala dečka?"
- "Ne."
- "Izvini, možda je malo glupo pitanje..."
- "Nevina sam, ako te to zanima"

Primetila je kako su mu oči zacaklele kada je ona to rekla. Kao da mu je tom rečenicom okupirala um i osvojila čitav njegov svet. Kako li taj muški svet izgleda, svet u kojem muškarci žive? Dal o nečemu sanjaju ili maštaju. Po pogledu deluje kao da bi je tu ščepao pred svima. Iza na radiju bije muzika, a onda najavljuje kišu.

- "O sranje!"
- "Pa šta? Ja ću da te pratim!"
- "Ozbiljno?"
- "Zar misliš da nebi?"
- "Nisam očekivala moram priznati"
- "Ne znam zašto?"
- "Ok"

Ušli su u autobus iz Zelenjaka za Borču. A kiša pljušti. Sipa kao iz kabla. Uz priču brzo su stigli.

-"Jesi li blizu?"
-"900 metara odavde"
-" Ništa, onda ćemo ovako"

Skinuo je jaknu i pokrio je, a onda je podigao i krenuo da je nosi

-" Pa i nisi teška"
-" Pa jesi li normalan? Pokisnućeš"
-" Neću se žaliti. Za tebe mi nije problem"
-" Daj bre molim te"
- " Pamtićemo ovo"

Trčali su po kiši smejajući se. Pravi zaljubljeni par. Kada su stigli u zgradu, pribio ju je uza zid. Jedna mu je ruka na zidu a njoj se dlanovi znoje

-"Hvala ti što si me ispratio do kuće"
-"Ništa mi nije teško za tebe?"
-"A ti?"
-"Šta ja?"
-"Kako ćeš ti kući?"
-"Nemoj da se sekiraš, nego daj mi tvoj broj"

Dok mu je davala broj tresla se kao prut. Kada mu je vratila telefon, poljubila ga je u obra i popela se gore u stan. Obraz mu je bio vreo i crven. Imao je osećaj kao da se čitav vreo. Okrenuo je najboljeg druga. Posle pola sata on je došao. Stari jugić crvene boje, parkira se ispred zgrade.

-"Jao kakva je ovo seljana brate"
-"Marko, Aj ne seri nego vozi"

Gledala ih je kroz prozor kako odlaze. To mu je i napisala u poruci. Osećala se pomalo tužno. On joj je samo na to napisao "Vidimo se u ponedeljak maća".