Rob sveta kojeg ne podnosiš
Rob sistema koji ljude koristi,
Samo rob - zvuči zlo,
Sad su svi već navikli na to.
Navikla čudna sada je,
Neko umre,
Sve nastavi se,
Kao da nikada nije bilo.
A bilo je,
I bolje i srećnije,
Jeftinije,
Pametnije.
Biseri svetlosti zatamnjeni su,
Svako dobro ugasilo se,
Robovi smo postali,
A nismo ni doznali.
Vlasti upravljaju svim,
A mi nemamo ništa sa tim,
Živimo da ne bismo umrli,
Radimo da ne bismo živeli.
Srećni smo da ne bismo plakali,
Duša naša će se izgubiti,
Sreća postala je samo težnja,
Jer ovaj prokleti svet je grešan.
A mi smo još jedna greška,
U svetu greha,
Gde je biti zao privilegija,
Onih koji imaju vlast.
YOU ARE READING
Ljudi
Poetry"Ljudi" je zbirka poezije koja kroz introspektivne stihove i snažnu društvenu kritiku osvetljava gubitak empatije, otuđenje i moralne padove modernog društva. Kroz iskrene i emotivne poruke, zbirka postavlja pitanja o ljudskoj prirodi i podseća nas...
