Charles p.o.v
Kroz san čujem alarm,pospan,rukom dosegnem na drugi kraj kreveta gdje mi obično stoji mobitel.Napipam mobitel,uzmem ga u ruke i ugasim nepodnošljivi zvuk alarma.Uspio je,razbudio me je.
Usto sam se i odmah se zaputio prema ormaru.Obukao sam crne traperice,ctfxc majicu i naravno crne starke.Krenuo sam prema Chazovoj sobi.Otvorio sam vrata i iznenadio se,njega nije bilo.Odmah me uhvatila panika,jer je nemoguće da je on budan ovako rano..
Trčećim korakom sam krenuo prema dnevnom boravku.
Čim sam ušao u dnevni boravak ugledao sam Chaza kako spava na kauču.
''Chaz,probudi se'' rekao sam nježnim glasom,jer i sam znam ako ga naglo probudim bit če mrzovoljan većinu dana.
''Mhmmm'' promuljao je dok je otvarao oči.Oči su mu bile užasno crvene,šta li je on radio cijelu noć?
''Chaz,zašto ne spavaš u svojoj sobi,i zašto su ti oči tako crvene?'' odgovor već i znam,sigurno je cjelu noć igrao x box,to je jedan od razloga zašto mu nedam da ima bilo kakve videoigrice u sobi,al izgleda da ga ni to ne spriječava..
''Nisam cijelu noć mogao spavati,glava me užasno boljela'' rekao je dok je rukom prolazio kroz kosu
''Chaz,nemoj mi lagati'' upozorio sam ga
''Ne lažem'' jednostavno je odgovorio
''A zašto je onda konzola kraj tebe?'' otkrio sam ga iz prve
''Valjda je ostala od jučer'' rekao je
''Okej,nije ni bitno,odi se otuširat,i dođi dolje'' nisam nam htjeo pokvarit ovaj dan.Znam da laže,ali nek mu bude ovaj put.
Chaz p.o.v
''Okej,a gdje idemo?'' pitao sam iz čiste znatiželje
''Još neznam,želio sam da zajedno odlučimo haha'' štaa?ja sam se ovako rano digao,a on nezna gdje idemo.
Otvorio sam vrata od svog ormara i kao i obično uzeo crne traperice,IKT majicu i naravno starke.
''Tataaa'' derao sam se dok sam silazio niz stepenice
''Tu sam Chaz,nema potrebe za vikanjem'' govorio je neskidajuči pogled s laptopa.
''Idemo?'' upitao sam dok sam vezao tenisice
''Da'' odgovorio je dok je uzimao ključeve iz ladice
''Prije idemo nešto doručkovat pa onda u kino,može?'' pitao je ne skidajuči pogled s ceste
''Daaa''
*preskočimo doručak*
"Tata,nije mi dobro,možemo li molim te iči?'' upitao sam otpijajući gutljaj kole
Charles p.o.v
''Chaz,šta ti je?Šta je bilo? upitao sam zabrinutim tonom
''Neznam,nije mi dobro,slabo mi je i povraće mi se'' odgovorio je slabim glasom.Neznam ni sam od čega mu se povraće,sve smo isto jeli danas.
''Okej,hajde idemo''rekao sam dok sam mu pomogao da ustane
Neznam ni sam kako ču doći doma s njim,jedva može stajati.A što je najgore sutra ujutro imamo let za London.A nevjerujem da če moći izdržat let od 5 h ovako bolestan.Morat ću sve otkzati,ipak mi je Chaz na prvom mjestu.
Kada smo se približili autu otvorio sam Chazu vrata i zavezao mu pojas,jer nema snage ni glavom pomaknuti.Samo neznam šta je ovo,prije par sati je bilo sve u redu.Možda je pokupio neku virozu.Neznam ni sam,morat ću nazvati doktora ili još gore otići kod njega.To neće biti lako.Chaz mrzi doktore i bolnice,još od onda kad sam imao tumor na mozgu.
''Tata,nećemo iči kod doktora,zar ne?'' upitao je uplakanim glasom.Kvragu,zašto sad plače?Ne sječam se kad je zadnji put plakao.
''Chaz,zašto plačeš?'' okrenuo sam se prema njemu,ali sam brzo pogled usmjerio na cestu.
''Ne želim ići kod doktora,tata,molim te nemojmo ići kod doktora'' sad je već zvučao kao petogodišnjak,ali ne krivim ga,znam kolko mrzi doktore.
''Chaz,hej,smiri se,tko je uopće rekao da idemo kod doktora?'' rekao sam tihim glasom
Nije ništa odgovorio,samo je gledao kroz prozor.
''Chaz,da li ti je bar malo bolje?'' upitao sam ga dok smo stajali na semaforu
''Ne,počela me i glava bolit'' jedva je izgovorio.
Popipao sam mu čelo.
''Chaz,pa ti goriš'' govorio sam dok sam parkirao auto u garažu.Jedva je došao do kuće,izgleda da mu je jako loše,neznam šta da radim kada neće kod doktora.
''Chaz,morat čemo ići kod doktora,jako ti je loše,nemogu te gledati ovakvoga '' srce mi se para kada ga gledam ovakvog,ali nemogu mu pomoći,moramo otići kod doktora da mu da nekakav antibiotik..
''Ne,tata,molim te,ne..neželim kod doktora..molim te..ne'' sad je već ronio suze na kauču.Sjeo sam kraj njega i obgrlio ga rukama.Zadubio je glavu u moja prsa,i plakao.Ovo je zadnji put napravio kad je imao 8 godina.
''Shhh,shhh,Chaz,smirii se,još češ se više razboljeti''
Neznam više šta da napravim.Možda ipak znam.Počeo sam mu prolaziti rukom kroz kosu,ovo bih ga uvijek smirilo kad je bio mali.Još uvijek uspijeva,više se nečuje da plače,sad se čuje samo njegovo teško disanje.
''Chaz,idem samo do kupaone da ti donesem tabletu za temperaturu,može?'' upitao sam ga,ali nema odgovora.Kada sam bolje pogledao vidjeo sam prizor koji mi je donio smješak na lice.Chaz kako spava u mom naručju.
