I Love You [Justin Bieber]

V.poglavlje

''Justin mi je rekao toliko o Vama.Ja sam Ella Grande.'' Rekla sam pružajući ruku.

''Nadam se sve dobre stvari.Drago mi je konačno upoznati djevojku koja je ukrala srce moga sina.'' Odbijajući moju ispruženu ruku čvrsto me je zagrlila.Bilo mi je malo čudno ali sam i ja nju zagrlila.

''Reci mi,'' uzimajući me za ruku odvukla me je u dnevni boravak te nastavila ''kako si uspijela pripitomiti moga Justina?Čak ni ja to nisam mogla.''

''Ne vjerujem da sam ja pripitomila njega,mislim da je obrnuto.On je pripitomio mene.'' Pogledala sam Justina koji je stajao na vratima i nasmijala se.

''Svejedno,drago mi je što te je upoznao.'' Rekla je smiješeći se. ''Čini se sretniji.'' dodala je šapčući.

''I jesam sretan.'' Čini se da nije bila baš tako tiha.Sjeo je na kauč pored mene i poljubio me u obraz.

''Što te dovodi ovdje,majko?''

''Što?Ne mogu posjetiti svog sina?''

''Naravno da možeš,ali mogla si bar javiti da dolaziš.'' Justin i Pattie su još razgovarali,a ja se nisam mješala.Ipak Justin nije dugo vidio svoju majku pa nisam željela smetati.

Desetak minuta kasnije,Harry je ušao u kuću noseći brašno i vreću slatkiša.

''Zašto?Zašto uvijek ja obavljam vaše prljave poslove?'' Mumljao je ulazeći u kuhinju.Spustio je slatkiše i brašno na stol u kuhinji i došao u dnevni.

''Hej gospođo B.'' Pozdravio je Pattie sa osmjehom na licu,a kada je se okrenuo prema Justinu osmjeh mu je pao. '' Ovo je prvi i zadnji put da radim nešto za vas.'' Rekao je,ali prema Justinovom pogledu rekla bi da će se Harry predomisliti.

*

Nakon što je Harry otišao,govoreći da ima nekakvog posla,ostavila sam Justina i njegovu majku da pričaju i otišla napraviti kolač.

Justin's point of view

''Reci mi zašto si stvarno došla?'' Upitao sam mamu dok je Ella pravila kolač.Sada kada ona nije tu,mama će mi,nadam se,reći zašto je ustvari tu.

''Čula sam da je bivša članica Ravensa u Kanadi i morala sam sama provjeriti.Ono što nisam očekivala je da ću je naći u kući moga sina.'' Rekla je,pomalo ljutito.

''Mama,znam da brineš za mene,ali Ella je izašla iz tog života.'' Rekao sam što sam smirenije mogao.

''Ja ne vjerujem u to.Bilo bi dobro da se udaljiš od nje,ona je nevolja.''

''Nemoj ni pokušavati.Neću ostaviti Ellu.Njezina vlastita sestra natjerala ju je da ubije tatu,potreban joj netko tko brine za nju.'' Rekao sam uzrujano.Ne mogu vjerovati da me vlastita majka želi odvojiti od djevojke koju volim.

Uzdahnula je,ali nije ništa rekla.

U tom trenutku Ella je ušla u boravak sa osmjehom,noseći tri tanjura s komadom kolača na njima.

''Nadam se da je dobar.'' Rekla je sjedajući do mene.

Prebacio sam ruku oko njezinih ramena i lagano ju poljubio u obraz.

''Kako bi bilo da večeras odemo svi na večeru?'' Upitao sam.

''Sorry,ali ja ne mogu.Imam nekih stvari za obaviti.'' Lagano se smješeći rekla je moja mama.

''Izgleda da smo onda samo nas dvoje.'' Rekao sam.

''Izgleda da jesmo.''

*

Ella's point of view

Nakon što sam se prikladno obukla Justin i ja krenuli smo do restorana.

Dok smo se vozili do restorana,u autu je vladala neugodna tišina.Nakon nekoliko minuta vožnje došli smo do mog najdražeg restorana.

''Kako si znao?"

"Pa morao sam malo istraziti da te bolje znam." Rekao je sa smješkom.Nisam ništa rekla već sam samo klimnula glavom.

Ušli smo u restoran u kojem nas je dočekao mladi recepcionist.

"Imate li rezervaciju?" Upitao je sa osmjehom

"Da,na ime Bieber." Odgovorio je Justin.
Recepcionist je klimnuo glavom i odveo nas do stola pored velikog prozora.

"Što bi mlada gospoda htjela?"

"Iznenadite nas." Rekao je Justin i konobar je otišao.

"Moram ti nešto reći." Rekao je Justin gledajući me u oči."Moja majka nije došla zbog mene...već da provjeri jesi li ti tu." Zbunjeno sam ga pogledala.Zašto bi njegova mama htjela znati gdja sam ja?

"Zašto?" Upitala sam zbinjeno.

"Zato jer se proširila glasina da si iz Ravensa i da si opasna jer te oni traže." Nisam mogla vjerovati vlastitim ušima.
Ništa nisam rekla ali sam ostala do kraja većere iako su mi instinkti govorili da trebam otići.

Dva dana kasnije

Justin's point of view

"Ella,molim te reci nešto.Već dva dana nisi ništa rekla i nedostaje mi zvuk tvoga glasa." Ostavio sam još jednu glasovnu poruku u nadi da će poćeti pričati.Nekoliko sekundi kasnije došla mi je poruka na mobitel.Od Elle.
"Ne želim pričati.Ostavi me na miru."
Ustao sam s kauča i otišao do sobe u kojoj je bila.Nije željela ostati u našoj sobi pa je bila u gostinjskoj.
"Ella molim te." Naslonio sam leđa na vrata i polako skliznuo niz njih dok nisam sjedio na podu.

"Molim te.Ne moraš ništa govoriti ali bar daj da te vidim." Molio sam.
Vrata su se polako otvorila i ja sam ustao i okrenuo se prema njoj.
"Hej." Rekao sam i zagrlio je.Oči su joj bile crvene od plakanja kao i nos ali još uvijek je izgledala prekrasno.

"Zašto plačeš?" Zabrinuto sam upitao.

"Otići ćeš.Kao i svi ostali." Rekla je i suze su joj počele kliziti niz obraze.
Čvrsto sam ju zagrlio i sačekao da se smiri.

"Neću te ostaviti.Ne zanima me što drugi kažu,ja znam pravu Ellu Grande i ne ostavljam te."
Rekavši to stravstveno sam ju poljubio,unoseći sve moje osjećaje u taj jedan poljubac.
Nadao sam se da će vidjeti koliko mi je stalo do nje i da je ne namjeravam napustiti.