~Svima govorim da te mrzim,ali pogledaj me.Zar stvarno mislis da bilo ko moze da zameni tvoje prelepe zelene oci?~
Catalina pazljivo stavlja lancic oko svog vrata,dok Matilda promatra svaki njen pokret.Zabrinuta je.Za manje od dva sata,on ce stajati ispred nje.Kako ce Catalina to izdrzati?Brinula se.Tako besan i hladan pogled ima trenutno.
Nije se usprotivila Davidu,dopustila je da se se sve u roku od dva dana pripremi za veceru.Da li je moguce da je stvarno prihvatila cinjenicu da Neymar ne postoji i da ona treba da voli Davida?Ali to je nemoguce.
Matilda ne moze u to da veruje,ova devojcica koja stoji ovde ispred nje,nije hladna.Nikada se ne pretvara,voli svakog oko sebe.Posvecuje svaki svoj minut koji ima,bolesnoj i siromasnoj deci.Kako se onda sve ovo desava?
Kako moze sada tako smireno da se sredjuje?Sta joj je?To su pitanja koja jako brinu Matildu.Iako joj nije majka,brine se za nju.Zna kroz sta je sve prosla i boji se da taj bol ne preovlada nad njom.Nikada,nikada ne sme da dozvoli da mrznja obuzme njeno telo.
"Kako izgledam?"
"Prelepo gospodjice."odgovara.
"Izgledas mi zabrinuto nesto danas."izjavljuje,a Matilda se nasmesi malo.
"Brinem se zbog vecere.Vi ne?"upita je,a Catalina se pogleda jos jednom u ogledalu.
"Obecao mi je.Ne brinem se."
"Toliko mu verujete?"upita je.Ne moguce je da ga mrzi a ipak da veruje u njegove reci.
"Valjda."odgovara i krece prema izlazu.
"Catalina.."vrata se naglo otvaraju i Julia ulece.
"Sta je bilo Juli?"
"Stigli su,stigli su Davidovi roditelji ipak."
I tada,tek tada nestaje samouverenost sa Catalininog lica,nikoga se ne boji toliko,koliko njegovih roditelja.Gospodje i gospodina Martinez.Oni su kao najvece ubice na svetu.Njihov pogled je hladniji od leda.Njihov dodir je bolniji od bilo kog uboda.A njihovo prisustvo na ovakvoj veceri?Pa to je nocna mora.
"Znaci..ipak su dosli."govori tiho,a glas joj podrhtava.
"Catalina nemoj uraditi ovo,reci Davidu da se ne osecas dobro..Catalina on ce stajati ispred tebe,a oni ce posmatrati svaki tvoj pokret."
"Znam,ali ovo je kao test.Uvek ce ovako biti.Ne mogu sada da se predam.Gusim svaki osecaj u sebi,ne mogu sada samo tako da se okrenem.Nemoj da se brines Julia.Izdrzacu.."
"Ako u bilo kom trenutku osecas da nesto ne valja,molim te reci mi.Tu sam da ti pomognem,nisam za dzabe tvoja asistentkinja."
"Hvala ti sto uvek mogu da racunam na tebe..nego,hajde okreni se,da vidim kako ti stoji ta haljina.."
Julia je pocela polako da se okrece,a Catalina se zadovoljno smeskala.
"Mislim da smo dobro izabrale.Ima svi da padnu u nesvest kada te vide."
"Pre cu ja pasti u nesvest."
"Nemoj,jedna dama nikada ne pokazuje muskarcu da je slaba.Pusti ih,neka misle da si nedostupna."
"Ali ja sam dostupna,nemam decka Catalina.."
"Nema veze,moras izgledati jako."
"Okej sefice,razumem sve.."rekla je,grleci je.
"Gospodjice mislim da je vreme da sidjete da pozdravite gospodju i gospodina."
"Neka jos sacekaju."odgovorila je,te sela u fotelju uzimajuci svoj telefon.
